A ''short'' intro

Pa dragi svi,

Ovako da počnemo. Ja sam ovde već nekih 10-tak dana i već kreće da me hvata nostalgija. Međutim, kapiram da će me to brzo proći. Da krenemo sas uvodom, najpre da kažem, koji su to ljudi došli sa mnom ovdi.

Ovo je izgleda jedini inostrani univerzitet na koji dolazi ovoliko Srba u paketu, nas je samo 15-tak koji smo upisali master ove godine, a bilo ih je otprilike toliko i prošle godine. Da ne objašnjavam celu priču, ali svi smo dobili stipendije za školarinu od univerziteta i troškove života od Vlade Srbije uz pomoć fonda Karađorđevića. Naravno, nije sve to za džabe i tako bajno, kad se vratimo, mora da ostanemo neko vreme u Srbiji i radimo, to je taj trade-off ili da vratimo pare (duplo).

Ekipa je prilično šarena, ima nas iz svih oblasti, sa različitim pogledima na svet i načinima razmišljanja. Iako sam samo 10-tak dana ovde, imam utisak kao da ih sve poznajem po 10-tak godina. Sve su to jaki studenti sa visokim prosekom i jako zanimljivi ljudi. Najbolje bi bilo da ih sve predstavim, a to ću redom po mestima gde ko živi. Lepa je stvar da je većina nas stacionirana na međusobnoj udaljenosti oko 10-tak minuta, pa možemo da se posećujemo (osim onih koji nisu na 10 minuta). Većini nas je škola (fakultet) u Jubilee kampusu, dok je njih troje u glavnom kampusu.

Mihajlo, Dušan, Nike, Nataša i Bojana su smešteni u, kako Mihajlo voli da kaže, kući snova. I zaista, kraj u kom su iznajmili kuću zaista podseća na idilične kvartove iz filmova, u dvorištima parkirani Jaguari, Mercedesi i Bembare, baš ultra mega. Kuća im je stvarno preslatka. Ispada da oni plaćaju malo manje od mene u Raleigh parku, što je odlično. Naravno, u studentskom domu ima drugih prednosti, ali to nije tema sada. U kućici sve vrvi od samopouzdanja, akcije, non-stop, ti ljudi žive 200 na sat i baš su se našli :) Svi su u Business školi (osim Nataše), pa je to i logično. Eto, Dušan na primer, ili razgovara preko telefona ili je na Internetu, organizuje, kombinuje... Moram da pomenem scenu kad je avion poletao, i on je ladno za 5 minuta isto toliko telefona okrenuo i stjuardesa je na kraju morala da ga upozori da prekine sa razgovorima jer avion poleće :D Mihajlo je faca, ali nešto tek očekujem da vidim njegovu pravu energiju ovde. Barem u poređenju sa onim što je radio dok smo bili u Beogradu kako bismo dobili stipendije, mislim (mada možda ga i nisam viđao dovoljno) da se još nije ispoljio. Miroslav (Mike) je super lik, koji tačno zna šta hoće i grabi ka svojim ciljevima. Dečko je pravi srpski meraklija, ali je i jako vredan. Bojana, šta reći za nju osim da je prvak Srbije u skvošu. Voleo bih da odigram jednu partiju sa njom, da vidim koliko dobro igra (da li mogu da joj uzmem neki poen), iako ne znam pravila. Ovako, na osnovu prvih utisaka, ona mi deluje najambicioznija od svih, što je verovatno posledica njenog sportskog duha. Nataša, koja živi u kraljevskoj sobi sa džaguzijem je moja koleginica na Računarskim naukama. Ona je najluđa od cele ekipe, udala se četiri dana pre polaska. To je stvarno za respect!

Idemo dalje, Maja i ja smo smešteni u studentskom domu koji se zove Raleigh park. Maja studira da postane savetodavnik, zato mora da ide na 20 časova kod psihijatra, kao i da ona drži drugima kure. Moram da kažem da mi se mnogo sviđaju metode na fakultetu, dosta su drugačije i zanimljivije od naših, a opet mi se čini da se stiče dosta bolje znanje. Inače, naš studentski dom nije loš, onako. Maja je u kućici sa dve Kineskinje (koje još nisam video, jer verovatno izbegavaju društvo), dve Engleskinje (jedna sa Novog Zelanda) i jednom Japankom. U svakom slučaju, nije loše društvo. Ja sam takođe u šarenom stanu sa likovima iz svih krajeva Evrope. Tu je Čeh Lukas, koji je već nekoliko godina u Engleskoj, pokupio skroz njihov akcenat, usporen način života i sve tako, zatim Indijac Ram koji za sebe kaže da je iz Koventrija, i koji izgleda, oblači se i ponaša kao feminizirani homić. Pored njega je po meni najkul lik u stanu (posle Rama), Pier, koji je polu Maltežanin, polu Englez, čiji je neki ortak bio na Exitu i oduševljen je Srbijom. Tu su još dva momka sa juga, Kris iz Grčke (koji mi je sinoć kucao da stišam muziku) i Burak, Turac sa Kipra, na koga su se primaju cure kad su pijane.

U kućici u Volatonu živi još troje Srba, dve cure iz Kragujevca i okoline, Marijana i Sanja, i prava Srbenda, Beograđanin, Kari (sos). Oni svi idu i studiraju da postanu učitelji u njihovoj Učiteljskoj školi. Sanja i Marijana su super cure, sa njima sam već par puta izlazio. Kari je mnogo zajeban lik, zna svu Englesku i Škotsku istoriju, sve fudbalere i trenere u poslednjih 50 godina, ko je kada dao go i slično, i uživa da zajebava slučajne prolaznike po sportskim pitanjima. Sva je sreća da su svi do sada bili kulturni, i nisu hteli da se obračunaju sa njim, što ne verujem da bi se desilo u Srbiji. Inače, Kari kad završi fakultet postaće Mastero faciano.

U Melton Hall-u, u samom Jubilee kampusu (ne znam kako prevesti na srpski reč eng. campus) je Bora, momak iz Kragujevca koji studira takozvani Lifelong Education, ili na srpskom Andragogija (šta?). Sa njim sam se više viđao prvih dana dok smo bili u privremenom smeštaju, ali posle toga nisam, tako da ću sigurno da mu upadnem ''na gajbu'' uskoro.

Na glavnom kampusu su njih troje pravnika, dvije cure Jelena i Ceca i Aca iz Beograda. Njega isto nisam video otkako smo se preselili, a sa ove dvije cure održavam kontakt putem Interneta. (koji sam btw pomogao Jeleni da instalira u sobi, čak odavde. Nije da se hvalim, al' sam mnogo opasan)

Na kraju, ali svakako ne najmanje bitna, tu je Andrea iz Novoga Sada, koja je došla nekoliko dana kasnije i sa kojom sam se samo jednom (praktično) video. Ona je isto negde blizu u studentskom domu.

Eto toliko od mene za ovaj uvod, cilj mi je bio da predstavim sve ljude sa kojima se češće viđam iz okruženja. Da bi ste mogli da imate bolji uvid u sve to, postavio sam i slike, kako sam rekao u prethodnom postu. One se nalaze na adresi
http://s240.photobucket.com/albums/ff17/ntodorovic/
Trenutno ima 3 albuma, koji se mogu videtu unutra, a ja ću kad budem ubacivao nove albume, to navoditi i u ovom dnevniku.
Album 1 Album 2 Album 3

Puno pozdrava svima!!!

Prvo izdanje

Dragi svi, kao što i znate, ja sam trenutno student Notingemskog univerziteta, gde bi za godinu dana trebalo da postanem Majster iz Računarksih nauka. Ovde sam došao pre 10-tak dana, 18. septembra, i studentski život u UK postaje dosta zanimljiv tako da bi bilo šteta da ne pišem i da zaboravim zanimljive stvari koje mi se dešavaju. A kad već sve to pišem, onda ne bi bilo loše ni da podelim sa vama.

Sada sam postao ozbiljniji čovek i pošto sam ovde u kurturnom i đentlmenskom društvu, neće biti psovki (onoliko kao ranije) ali mislim da će biti jednako zanimljivo :) Pošto je ovo prvi post, neću mnogo da gnjavim (sebe) a pravu pisaniju možete očekivati uskoro - za koji dan. Daću samo konstataciju da su Britanci jako smešni i šašavi, a zašto tako mislim, trudiću se da dočaram u narednim izdanjima.

Živi bili!

ps. takođe sam krenuo da postavljam slike, što će biti rečeno u drugom objavljivanju