Zelen-trava doma mooog

Zdravo dragi Blože!

Težak dan je bio ponedeljak, 21. juli. Neki će pomisliti da pričam o Radovanu, ali ne, pričam o sebi. Nevezano za to da li je kriv ili ne, to će nadam se pokazati suđenje, moram da priznam da me je oduševio čovek i da napravim malu digresiju od inicijalne teme koju sam želeo da pričam. Kad sam danas pročitao u novinama kako se čovek predstavljao, šta je sve radio, mogu samo da mu čestitam. To što izgleda kao Aspiriniks je druga priča, ali da je držao predavanja, zarađivao, pa čak i pisao za novine, pokazuje koliko ima snažnu volju i koliko je mentalno stabilan. Bukvalno se pretvorio u drugog čoveka.

Ali dosta o njemu, ima ga po svim novinama. Zašto je meni bio težak dan? Pa, ko prati ove moje pisanije, mogao je da primeti da se u poslednje vreme baš i nisam bio najlepše raspoložen, da sam se stalno žalio na mnoge stvari, možda najviše i na vreme. Uistinu, sigurno je vreme jedan od faktora koji su uticali da se osećam lošije i na neki način nezadovoljno. Naravno nostalgija koja se produbljuje vremenom otkad sam otišao poslednji put pre 2 meseca i određenom dozom usamljenosti koja se malo povećala otkad sam povredio koleno, nosio štake itd. Verovatno je i činjenica da ne igram više odbojku doprinela jer mi je to bio ventil sa jedne strane.

Dakle, ja sam mnogo mnogo razmišljao vezano za moju odluku da ostanem ovde na doktorskim studijama još 3 godine. Razmišljao i presudio na kraju da odustanem i vratim se kući. Dakle, da završim masters tamo u septembru nadam se i posle toga se vratim doma. Bilo je teško odlučiti se i predomisliti sada. Ovo je dobra prilika da nastavim sa studijama i doktoriram za 3 godne na dobrom univerzitetu. Imam jako dobru komunikaciju sa profesorkom koja je odličan stručnjak, dakle sve preduslove da imam kvalitetan doktorat. Živim u multinacionalnom okruženju koje je vrlo zanimljivo, upoznao sam puno ljudi. Takođe, puno pogodnosti ima život u ovoj zemlji, kao što su kupovina preko neta. Još mi je teže bilo jer sam već profesorki rekao da ću ostati i ona se prilično založila da pronađe sredstva za mene kako bih ostao.

Pa ipak, poslednjih meseci sam shvatio da doktorske studije nisu ono što me ispunjava i da se ovde ne osećam srećno. Naravno da želim da radim phd i da teško mogu da zamislim sebe u budućnosti bez dr(kadžija) ispred svog imena. Ali ipak u ovom trenutku nisam spreman da žrtvujem svoje zadovoljstvo i sreću zbog toga. Jer 3 godine je dug period, a ako se ja ne osećam sretnim i ispunjenim kad dođem u stan i ako nemam sa kim da se nasmejem, ako čekam vikend da bih imao više vremena da telefoniram skajpom, ako živim i radim sa iščekivanjem kada ću sledeći put da putujem kući, to onda nije prava stvar. U ovom trenutku se tako osećam i već duže vreme takva osećanja preovladavaju u meni. Želim da igram tenis sa bratom ispred zgrade, da mu pokazujem matematiku i gubim u šahu, da izvedem Gagu na večeru, da odem sa mojima na vikend u Soko banju. PhD je nešto što ja treba da uradim, nešto što mi po inerciji dolazi posle mastera. Ali, ne moram sada odmah po svaku cenu. To sam shvatio, jer u ovom trenutku, bitnije mi je koliko sam zadovoljan i kako živim nego šta će pisati ispred mog imena. Možda mi je bolje u planu na duže, ali biće novih prilika, na kraju mogu to uraditi i u Srbiji. Moguće je i da bih se privikao posle određenog vremena, ali pitanje je da li je dobro da se privikavam na ono što ne želim ili da živim onako kako bih voleo.

U nedelju sam definitivno odlučio i u ponedeljak rešio da kažem profesorki. Nema razloga za odlaganja, što pre kažem bolje je za sve, pre svega da neko drugi dođe na to mesto. Bila je to knedla koju sam morao da progutam, jer sam sa profesorkom imao dobar kontakt, dosta se potrudila da dobijem finansije za doktorat i meni je bilo jako teško da joj saopštim, pogotovo 2 meseca posle najave da ću ostati. Najviše mi je krivo jer sam onda zaludno zauzimao to mesto a mogao je neko drugi da se prijavi u međuvremenu i pronađe sponzorstvo. Skupljao sam hrabrost sat vremena, jer je trebalo da joj kažem ono što sam znao da će da je razočara i da pokušam da objasnim šta jee uzrok tome i kako se osećam. Nego, kad sam želeo da odem kod nje u kancelariju, bio je neki momak koji se dosta zadržao što je još prolongiralo moju nestabilnost i neugodno osećanje.

Ipak, došao je i taj tren, ušao sam i rekao direktno šta nameravam i šta je razlog, odnosno kako se osećam povodom svega. Prema njenom izrazu lica, mogao sam odmah posle prve rečenice da vidim razočarenje i nezadovoljstvo koji je pratio dalji tok razgovora. Pokušao sam da objasnim kako se osećam, i šta me je navelo da promenim mišljenje posle 2 meseca. Razgovor mi je bio težak i mučan jer sam se sve vreme osećao loše zbog svega prema njoj, a i sada se osećam slično. Ona je pokušala da me navede da razmislim još malo, međutim ja sam shvatio šta želim i definitivno odlučio. Bio sam apsolutno iskren i nadam se da je ona to mogla da vidi. Nadam se zaista da će se naći neko ko je zainteresovan da radi ovde doktorske studije iz hyper-heuristics. U svakom slučaju bolje je da sada kažem, nego da se povučem posle godinu dana ili da se privikavam na nešto što ne želim.

Tako, ja nastavljam svoj quest, trenutno pišem master rad koji treba da završim do sredine septembra. Idem na konferenciju u Jorku da prezentujem svoje rezultate. Dolazi mi Gaga u petak. Srbi počinju da izdaju nove falš pasoše. Uskoro će OI, a i onaj LHC. A ja, ja mislim da sam odlučio pravu stvar i progutavši ovu knedlu, zadovoljnije idem dalje.

Koj ga izmisli taj kriket

Budim se jutros. Ono nije baš da se budim, probudi me iz nekog lepog sna glasno smejanje i lupanje. San sam na žalost zaboravio, jedino se sećam da mi se sviđao. Elem đelem, vidim ja na telefonu 4:32 i da bacim pogled kroz prozor, kad ono vidim neki momci igraju kriket baš ispod mog prozora. Jako su glasni, a posebno im je smešno kad lopta udari u neki od prozora na zgradama. Ne razumem se u sport i neću da kažem da je sranje unapred, ali sam se jako iznervirao. De im pade na pamet u 4-5 am (ujutru) da igraju kriket!? Uz to, pričaju na nekom čudnom jeziku, rekao bih da je arapski, a možda i turski. Ajde, probao sam da nastavim da spavam, ali nije išlo. Mislim, siguran sam da ima još stanara u zgradi koje su probudili ali niko se ne buni. Neko mora. Jes da mi je bilo nezgodno, jer u principu ne volim konflikte, ali ohrabrio sam se i kroz prozor sam im jebo mamicu (čitaj: lepo zamolio) da prestanu da igraju jer ne može da se spava. Što je najveća fora oni su se pokupili posle par minuta i bilo je opet tiho. Možda bi sada trebalo da izvedem neki pametan zaključak, ali trenutno nisam naročito filosofski inspirisan. Ovo čisto ispričah kao zanimljivost kooja mi se dogodila.

Ranije sam se nešto bunio da ovde leto nikako da dođe. Skoro sam shvatio da sam pogrešio. Leto je došlo i te kako. Čuo sam da su pre neki dan dve bubašvabe uginule od visokih temperatura, a isto toliko se javilo zdravstvenim institucijama kada je živa na termometru dostigla ovogodišnji maksimum od 24.7 stepeni. Zaista, to je preveliko odstupanje, kada je prosečna maksimalna dnevna temperatura u julu i avgustu oko 20.1 stepeni, a prosečna prosečna 16. Mogu zamisliti šta će se desiti sutra kada prognoziraju da će preći 25 na Celzijusovoj skali. Verovatno će se javiti čak 3 bubašvabe i jedan komarac.

Ovih dana se bavim nekakvim piskaranjem, vežbam engleski, koristim blagodeti Interneta i video konverzacije. Setim se često onog crtanog koji se emitovao pre 16-17 godina, bio je vezan za otkrića. Nisam propuštao taj crtać, ali sam zaboravio kako se zove. Bila je neka kao vila, malena, roze i mogla je da leti, i uvek je ,,slučajno'' pomagala velikim naučnicima da dođu do svog otkrića koja su, svako na svoj način, menjala čovečanstvo. U jednom od tih crtaća, prikazali su video telefoniranje kao nešto što će biti u budućnosti. I evo, sada je to sasvim normalna stvar. Eto, kad uporedim npr. taj crtać, zabavnike, emisije kao Opstanak, samo mogu da izrazim žaljenje zbog onog čime se bombarduju deca danas: Grandovi, Latino serije, skupština, ubilačke igrice... Istina, postoje danas Discovery i Animal Planet na primer, ali su praktično to samo kapljice u moru i baš će neko dete njih da traži pored 60 kanala na kablovskoj. Nije ni čudo što su deca postala toliko nasilna i sve više primera po Srbiji. Međutim, donekle ih i zakon štiti. Ovde u Britaniji je jedan 13-togodišnjak bukvalno ubio nekog čoveka od batina i zapalio ga posle. Sud mu je izrekao kaznu zatvora na dosta godina i ukinuo diskreciono pravo zbog težine zločina, tako da svi znaju kako se zove i njegovu sliku. Slično se desilo i u Americi nekim devojčicama koje su snimale maltretiranje i objavile ga. Kod nas prolaze ukorom i možda izbacivanjem iz škole.

Ali nije mi bila poenta toliko da kritikujem našu zemlju, ipak je ona prošla kroz puno teških godina, ratova, sankcija, gladovanja i dok su drugi gledali da naprave auto sa manjom emisijom štetnih gasova, mi smo ,,uvozili'' gorivo iz Rumunije original. Dok su svi imali organic, mi smo čekali u redu za mleko i leba. Predugo smo se borili za suvu egzistenciju i imamo dugačak put.

Ma bitno je da se mi pomirimo!

Kratak osvrt na Wimbledon

Haj!

Ovaj put pišem jedan, ne tako egocentričan post kao obično. Sasvim logično, ono što je držalo pažnju britanske sportske javnosti prethodne dve nedelje, i više nego EP u fudbalu je ovaj teniski turnir, za koga svi do jednog teniseri kao papagaji ponavljaju da je najveći od svih i najdraži svakome od njih. Prepun tradicije, istorije, mitova. Englezi su majstori da prodaju stvari više nego što one stvarno vrede. Kako i zašto je Vimbldon bolji turnir od Rolan Garosa ili US Open-a na primer? Ovde bre uglavnom poeni traju oko 3 udarca, često je servis dovoljan da se pobedi. Trava se gazi dve nedelje i onda se igra u finalu kada je cela osnovna a i servis linija ugažena, tu je u stvari više zemlja nego trava. Praktično su u finalu najgori uslovi za igru. Osim toga, dosadna kiša non-stop remeti igru, i najmanje prskanje je dovoljno da se teren prekrije, a ovde to stalno dolazi. Meni kao ljubitelju ove igre je dosta veće zadovoljstvo da gledam RG, jer mi je dopadljivija igra, lepši tenis. No dobro.

Naši su u singlu podbacili, baš sam se neprijatno iznenadio. Posle dobrih partija u Queens-u, očekivao sam od Novaka da dobro prođe. Ali, moguće je da je on mentalno iscrpljen, čoveku je teško da podnese konstantan pritisak da mora da pobeđuje. A verovatno ga je i Nadalova pobeda u finalu malo obeshrabrila i videlo se da ne igra sa istim žarom i snagom kao ranije. Ni u prvim rundama nije briljirao, a onda ga je sačekao Safin koji jednostavno nije hteo da se preda bez borbe i pobedio ga lagano. Najbolje je prošao Tipsy, ponovio prošlogodišnje 4-to kolo. Igrao je jako lepo, često su njegovi potezi bili prava umetnost, bacao se i leteo po terenu, imao strašne štop-voleje. Pobedio i Rodika, što nije mala stvar. Ponekad mi se čini da je on i talentovaniji teniser od Novaka, samo što Nole ima sjajne fizičke predispozicije. Troicki nije bio loš, ali nije navikao da igra u 5 setova, mada je imao Stepaneka. Devojke su igrale dobro, dok ih nisu počistile Kineskinje kao metlom iz kineske radnje. Obe sa po 2:0. Uteha je da su Ana i Jelena prve dve na svetu iako su tako loše prošle na Vimbldonu. Eto koliko vredi ovaj turnir...

Ipak, svetla tačka Ziki! :) Gledao sam celo finale dublova na BBC-ju. Moram da napomenem da je BBC fantastična nacionalna televizija. Prenose praktično sve sportske događaje, vesti na internetu, a mogu se gledati i druge emisije. I sve to besplatno, samo da pristupaš njihovom sajtu iz Britanije. Osim toga, prava je to interaktivna televizija, jer ti praktično biraš šta ćeš gledati. Ako se više teniskih mečeva igra na raznim terenima u isto vreme, možeš da gledaš koji hoćeš. Od reklama ni 'r'. Da se vratim na dublove. Nekad se čovek pita jesu li ti dublovi sport za starce, pošto ne mogu više da trče u singlu. U finalu, Nenad je bio najmlađi sa 32 godine. Dubl se uvek nekako stavlja po strani, čak ni finale ne gleda veliki broj ljudi. Ipak, smatram ga dosta atraktivnijim za gledanje, sa dosta voleja, smečeva, lobova, brzom igrom. Osim toga, i kad se skupe dobri singl igrači, ne mogu da pobede jake parove koji su slabi u singlu a igraju zajedno dugo. Zato je to timski sport. Zimonjić-Nestor(ović) su odigrali savršenu partiju, imali su par neiznuđenih grešaka za 4 seta. Nenadov servis je bio praktično neodbranjiv. I ne samo servis, Ziki je odigrao fantastično ceo meč i završio ga sjajnim return-om, što su i pohvalili na BBC. Pa ipak, možda i najbolji poen na celom Wimbldonu je bio pre toga, kada je Ulajet smečirao, loptica se odbila visoko i kada su svi već mislili da je poen gotov, Ziki (1.91+) je u košarkaškom stilu skočio u desni dvokorak i odsmečirao tu lopticu u ćošak pored zbunjenih protivnika. Stvari, u životu uopšte, nisu gotove dok se stvarno ne završe. Mislim da sam se više radovao ovoj tituli Zimonjića nego prethodnim titulama Novaka i Ane. Čovek je to stvarno zaslužio, koliko je dugo u svetu dubla vrhunski, svaka mu čast.

Sestre Vilijams, šta reći? One nastavljaju da haraju zelenim terenom, zaista su bez premca. Približavaju se opasno našima, videćemo do kraja godine šta će biti.

A ko je nedelju popodne proveo pred ekranom, prateći vremenske izveštaje sa periferije Londona, verujem da se nije pokajao, jer je imao šta da vidi. Praktično, sve se čekalo na to finale, rezultati prethodnih rundi su bili poznati i pre početka. Dva asa, dva titana, u zaista mitskom dvoboju su ukrstili rekete i prikazali najveću tenisku predstavu koju sam gledao ikada. Gledao sam i Sampras-Agasi duele još davno, ali mislim da ovo rivalstvo prevazilazi to. Ova dvojica, koji su veliki džentlmeni i sportisti sa ubistvenim pobedničkim instinktom satima su se do nadljudskih granica trudili i dizali publiku na noge. To su strašni mentalni sklopovi, ljudi-mašine. To je kao kad igraš protiv kompjutera na najtežem nivou, mora se odigrati perfektno svaki poen, tako da protivnik to ne očekuje. Nije im smetao ni vetar, ni kiša koja prekida, u istinu su priredili spektakl za pamćenje. Možda bi se moglo reći: ,, Kralj je mrtav, živeo kralj!'', međutim to baš i ne pije vodu. Rodžer je i dalje prvi, a sad dolaze betonski tereni. U stvari, ovaj rasplet možda najviše odgovara Noletu, koji bi mogao ovako lakše da preskoči obojicu i zauzme prvo mesto. Videćemo da li je za to spreman. Ova dva su aždahe i bljuju vatre silne, ali po betonu ih je obojicu pobeđivao, posebno Rafu, tako da je sve moguće. Sada su ionako svi zaboravili na Djokera.

Verujem da je bilo još ljudi koji su uživali u tenisu ovih nedelja, a i ja se nadam da ću i uživo jednom posetiti Wimbledon, a posebno RG.
-- a sad natrag na med. sestre i master rad--