Nisam oslabeo!

Kako to obično biva, kad se vratim kući, babe me uvek pitaju: ,,Kako je tamo u Engleskoj, ima li šta da se jede? Možeš li da stigneš sve? Nikola, ti si oslabio!''

Ovaj post je jedan kratak. Slika više govori. Samo moj odgovor babama da nisam oslabio, jedem i voće i povrće i meso i kolače. I da ne bude da sam se hvalio mnogo u prethodnim postovima kako kuvam, evo da prikažem pljeskavice i kolač od bresaka. Jedva čekam da uzmem kore za pitu da pravim gibanicu.






Nisu baš kao u Kamiondžijama, pošto ovde i nemamo klasičan roštilj, ali su sasvim dobre. Obično napravim po neku gurmansku sa kačkavaljem-slaninom ili šunkom, ovaj put obične sa vegetom i alevom. Crni luk, naravno. Sasvim dovoljno da umanjim nostalgiju :D

Jos jedan gradski kauboj!

U nocni provod krece svoj... bilo juce, ali aj da krenemo redom.

Najpre vesti/dogadjaji/tracevi iz kuce. Ovaj Ram je poceo manijakalno da se ponasa prethodnih dana. Banci do kasno uvece, dovodi zene u stan i galame. Pre neko vece, oko pola 3, ja sam se taman istusirao, i onako samo sa peskirom izilazim iz kupatila. Kad, tu dolazi Ram sa nekim likom od 40-tak godina, visok 2 metra, procelav onako i dve plavuse, koje znam od pre. Svi onako sredjeni, skockani, sigurno su bili na nekom fensi mestu. Mirisu na alkohol. Ja mu bacim kosku u klasicnom pesnica na dlan stilu i udjem u sobu. Oni su toliko galamili, vikali, lupali, da sam vrlo blizu bio da izadjem ispred i da ih sve napsujem i barem ih pogledam opasno da se uplase. To je potrajalo jedno sat vremena, a moja smirena polovina je prevladala nad agresivnom i odustao sam.

Mislim, razumem ja njega, ne podnosi Lukasa i hoće da ga nervira po svaku cenu. Pre neki dan, bio mu je neki lik isto tako kasno i sad, nisu toliko galamili, ali opet jesu malo. I Lukas je ustao da mu kaže, međutim Ram nije 'teo da otvori, a bilo je zaključano. Međutim, Ram je smešan i stalno drži ključ spolja pa je ovaj iskoristio i upao unutra i valjda izašao odma. To je ono povreda privatnosti, ali ni galama kasno noću nije daleko od toga. Ne opravdavam ni jednog, ali me nervira što mi trpimo zbog njihove netrpeljivosti. Moraću da razgovaram. Mislim, ni ja lično ne volim tog Lukasa posebno, ali nije poenta da se uznemiravaju svi ostali zbog toga. Otkad smo pričali za ta vrata i treskanje, promeni je čovek. Mada, koga pa uopšte zanimaju kurir-alike tračevi iz mog stana haha :)

Inače, juče smo išli na Elmundo žurku, internacionalnu žurku u organizaciji raznih društava, špansko, grčko, egipatsko, bla bla... Ima i španske-salsa-regeton muzike, onda na drugom podijumu je hiphop-rnb i na trećem internacionalno, pre svega grčko-tursko. Ja sam bio u pimp stajlu sa Sanjom i Jelenom, dve kipranke i još neke druge dve kipranke koje ne znam kako se zovu. Žurka je bila dobra, ostali smo do kasno, s tim što je prošli put bila još bolja. Ipak, najveće svetlo večeri je trenutak koji je ovekovečila moja Nokia, koji je prouzrokovao neopisivo podizanje raspoloženja među srpskom trojkom, kada su niotkuda pustili Željka Samardžića i njegovu čuvenu pesmu ,,Gradski kauboj''. Skroz smo izdivljali, ruke u vis, ma ludilo!



Vrlo je zanimljivo kako izolovanost od matične zemlje utiče na ponašanje ljudi kada dođu u susret sa motivima koji ih vezuju za kuću. Sav onaj stereotip sa našim gasterbajterima i prazilukom ima smisla. Eto ja npr, koji bi bacao hejt po takvim pesmama i odbijao da izlazim na mesta gde se takva muzika pušta (inače to je kopija neke grčke pesme) u ovom slučaju sam digao ruke u vis klasično i u stilu levo-desno glasno pevao pesmu. Šta da se radi, često nam je u stvari teško da razumemo neke stvari dok se sami ne nađemo u nekim situacijama i dok ne shvatimo motive koji pokreću druge ljude. Da, uvek mislimo da je sopstveni način razmišljanja najlogičniji, što i jeste logično, ali samo u sopstvenoj situaciji. Sad se ja nadovezujem i neću mnogo dalje da raširim raspravu (tj. monolog) ali je svakako ta nerazumnost za tuđa shvatanja i razmišljanja uzrok najvećeg broja sukoba koji se događaju među ljudima. Zato sam negde čitao, mislim da je bio Jovan Dučić, a možda i nije, da pre nego što se krene u svađu, treba najpre razmisliti o tome kako se ona druga osoba oseća i šta razmišlja. Mi smo svi uglavnom dobri i uglavnom se vodimo dobrim idejama, ali to iz tuđe perspektive ne izgleda uvek tako. Zato treba razmisliti pre nego što se neko napadne ili optuži i pokušati da se razume.

Mislim, mogao bih ja do sutra ovako, ali nisam ja Šekspir, nemam ja stotine hiljada, miliona itd.

Volimo domaće!

Ćaos!

Nema me neko vreme da pišem, ali ajde malo da pišem o normalnim događajima i normalnom životu - onom koji mi se događa. Uglavnom je mirno ovih dana, bez nekih specijalnih događaja. Odbojkaška sezona je prošla (barem za moju ekipu), a i ja sam bio prehlađen ovih dana, tako da nisam ni na treninge išao. Mirniji život mi omogućava i da se bolje posvetim fakultetskim obavezama. Dosta vremena provodim i u kuhinji, heh :) ali mi se sviđa.

Kažem, prehladio sam se. Pa nije ni čudo. Prošle srede smo imali odbojkaški izlazak, gde je trebalo da jedna od cura slavi i rođendan. Mi muški smo se prvo okupili kod Karlosa da se malo ,,zagrjemo'' pićem koje je doneo iz Španije, a posle smo se pridružili curama u BZR klubu. Slavljenica nije ni došla (opravdano, valjda), ali to nas nije sprečilo da se lepo provedemo. Inače, na putu do tog BZR, Tomas pre svega koga je Karlosov rum izgleda najviše uhvatio, počeo je da pravi gluposti, urinira, presreće cure. Čak su on i Pavel krenuli da viču da bi smirili nekolicinu Pakistanaca među kojima su krenule čarke i izgledalo je kao da hoće da se biju. Nekako smo ih odvratili, ko zna ovi kakvi su i da li će neko da izvadi utoku (za Dragana, utoka znači pištolj).

Nakon BZR, gde nam se Tomas izgubio, otišli smo u Isis, mesto koje je inače striptiz bar, ali sredom ima obična studentska žurka. Ono što je posebno zanimljivo bilo te večeri, bila je žurka sa penom :) koju sam ja gledao da izbegnem, ali baš nije bilo moguće. Tako da su mi cipele bile mokre, a i majica takođe, iako nisam ulazio u područje prekriveno penom. Na žalost, to je verovatno bio i razlog za moju prehladu koja je trajala nedelju dana i više, sada se na sreću poboljšava, tako da mogu ponovo da se bavim sportom.

Maji su ponovo došle dve Mire sa Fox-a, tako da su u ponedeljak pravile neku ,,žurku''. Glavni događaj na žurci je bila pita koju jedna od Mira odlično pravi, i koja je u stvari pokazala da je izuzetni poznavalac kuhinjskih čarolija. Kore su donele iz Beograda, pošto smo svi mislili da ovde nema kora za pitu, ali ipak ima. Podsetivši se srpske poslastice, par dana kasnije odlučio sam i sam da napravim pitu, ali bez kora, po receptu moje majke. Oduševljen ukusom pite, odneo sam na fakultet, gde su je svi pohvalili u kancelariji, čak i moja profesorka :) Pitanje sad koliko su to stvarno rekli, ili iz kurtoazije, ali nekome se sigurno svidela :) (meni, stavio sam šunku, kačkavalj i praziluk, tako da je bilo fastastično!)

Mislim da nisam o tome govorio, ali u poslednje vreme, nekih mesec i po, kupujem namirnice preko Interneta. Postoji nekolicina megamarketa, tesco, asda, verovatno i sainsbury, koji preko svog sajta nude robu i donose na kućnu adresu. Dostava je 4-5 funti, zavisno od dana i vremena, ali ja mislim da se apsolutno isplati, bez obzira što neki ljudi misle da je to isprđivanje. Pogotovo kada više ljudi naručuje, ali čak i kada ja sam to radim. Pod jedan, ne gubiš vreme da ideš do grada, trpaš u kolica, itd. Povratna autobuska je 2.7 funti, a taksi dosta više. Takođe, na taj način ne možeš da uzmeš veću količinu od one koje možeš da nosiš u rukama, tako da je i to veliko maltretiranje. Preko neta imaš i mnogo bolji pregled robe i cena, tako da čak i jeftinije nabavljaš nego ovako. Itd, da ne pričam dalje o pogodnosti da sediš kući i uživaš, mada verujem da ima porodica kojima to dođe kao izlet, da odu u megamarket, to je vreme kada su svi zajedno na okupu za vikend i odu i kupuju. Meni se više sviđa izlet u prirodu ili nešto treće. Bilo kako bilo, prvi put sam morao da se cimam, pošto je kamion stigao, ali lik nije mogao da nađe zgradu i otišao. Sreća da sam sve video kroz prozor. Onda sam zvao njihovu službu i objasnio da treba da dođe ponovo, a pošto vidim kroz prozor, odmah sam istrčao napolje. E, već treći put sam se oduševio, kada me je šofer pozvao 5 min. pre nego što je trebalo da dođe da me obavesti, takođe mi je pomogao da prenesemo stvari do lifta, a na kraju sam potpisao na pocket pc-u, umesto na papiru kao ranije.

Petak veče - sutra veče idem na poker veče, gde ću možda i da napravim tu čuvenu pitu i odnesem. U nedelju se pravi neki slobodni mešoviti košarkaški turnir, gde sam želeo da animiram ove moje Srbe da učestvujemo, ali nije baš bio odziv, javila se samo Bojana da hoće, kao i Andrea da doprinese svojim momkom iz Grčke, tako da ću da igram verovatno sa svojim odbojkaškim timom na tom turniru. Tu je u suštini zabava bitna, nećemo da ga osvojimo sigurno :) Svi mi kažu da je ranije bila super zajebancija.


Do sledećeg čitanja
Kuvar u začetku