And we sing a sad song.

Heh. Oni koji su čitali ovaj blog a i onaj stari, mogli su da primete svakako da uglavnom pišem lepe stvari koje mi se događaju. Tu su neke plaže, putovanja, sunčanja, žurke, provod, klopa i slično. O nekim glupostima koje se događaju retko pišem, više zato što mi se uglavnom i dešavale lepe stvari, a i te lošije me generalno ne opterećuju, relativno lako prelazim preko njih i idem napred.

Ipak, s obzirom na ovaj uvod, da se pretpostaviti da se desila neka koju baš nije lako zaobići i zanemariti. Istina jeste da gledam sa pozitivnim raspoloženjem, ali zaslužila je pisanje u blogu. Pošto napisah prethodni post pre 3 dana, neočekivano je da već pišem novi, ali tako mu to dođe, niko ne očekuje špansku inkviziciju :)

Bilo kako bilo, u prethodnom postu sam sa ushićenjem i uzbuđenjem pisao o tome kako treba da idem na taj turnir na plaži, iznajmljujem auto, vozim levom stranom, itd. Od svega toga je sada veliko ništa. Još gore. Nikola je povredio svoje levo odavno osetljivo koleno na treningu u utorak. Ovaj put ga je povredio malo jače, pa je morao da ide u hitnu pomoć da doktor pogleda. Dobio sam na korišćenje štake, zavoj, da stavljam leda i da mirujem nekoliko dana. Dijagnoza je istegnuće unutrašnjeg ligamenta. I tako, umesto da prvi put vozim levom stranom ulice, imam priliku da prvi put u životu nosim štake, što su iskustva sličnog kvaliteta, možda je ovo drugo i jače. Sutra i prekosutra neću ići na faks, radiću od kuće. No danas sam morao da odem, da predam profesorki radove koje sam ocenio (izgleda da će dvoje da padne od 12, nije strašno). Takođe, uzeo sam nešto hrane koje sam imao tamo u frižideru (pileći bataci :D ) i naravno iskopirao fajlove na usb.

Rastojanje koje obično pretrčim za 2-3 minuta danas sam išao 30-40, nisam tačno merio. S tim što sam se mnogo više umorio i oznojio nego da sam trčao. Duks mi je bio sav mokar kad sam stigao kući, a imam upalu mišića ramena i tricepsa. Ono što je mnogo značajnije od par hektolitara znoja je zapravo spoznaja pada i gubitka nečega što it je standardno. Na moju sreću, ovaj pad bi trebalo da bude samo lokalni minimum i koleno bi trebalo da se oporavi i povrati kako je bilo. Ali mislim da ovaj blog pišem baš zbog osećanja koje sam imao danas idući štakama od fakulteta do kuće. Pređem 50m, pa stanem par min da se odmorim.

Pravi pokazatelj koliko u ovom slučaju ja, ali generalno svi mi ne znamo da cenimo ono što imamo. Ja jesam kriv, jer sam igrao znajući da mi koleno nije 100% oporavljeno i to već duže vreme. Na neki način ta mi igra pruža dosta zadovoljstva, da igram, ali pazeći da ga ne opteretim, što opet nije moguće činiti konstantno, nekad se zaboraviš, nekad se desi nešto nepredviđeno, i odeee.

Ja sam u toj igri maksimalno uživao prethodnih meseci, ali sada sam morao da otkažem ono što je iz moje perspektive bilo i ,,vrhunac sezone'' :). Mlad je čovek bogat i moćan, snažniji od kralja, ali samo nije toga svestan, parafraziram Dučića malo. Nismo svesni šta imamo. Pije se alkohol u hektolitrima, puše cigarete u tonama, idemo na mesta gde se pušta muzika od hiljada decibela (valjda sam pogodio red veličine :) jede se hrana najgoreg kvaliteta. Ne kroz 10, ali kroz 20 ili 30 godina sve će to na svoj način da se prikaže na srcu, jetri, plućima ili ušima. Koliko pazimo svoje telo i svoje zdravlje, toliko će nas ono i služiti.

Sa druge strane, postoji oprečno mišljenje, jer jebi ga, nikad ne znaš šta može da se desi, može meteor da padne 28-me, niko (osim zorke i tarot milana) ne zna šta nosi sutra. Zato treba najbolje živeti ono što se živi trenutno. Onda celo ono naravoučenije pada u vodu.

Everlasting dilemma, dugoročno - kratkoročno.

Mesec dana

Da čovek ne poveruje, kako vreme prolazi. Mesec dana nisam pisao ovaj blog, malo što me mrzi, malo što ne stižem, malo što zaboravljam.

Pošto sam već umoran večeras, krenuću sa pričom, i pokušati da skratim, samo najbitnije stvari iz prethodnih 30 dana. Znajući sebe, to će opet da ispadne dugačko, ali šta da se radi. Barem mislim da će biti i dosta slika i svega.

Elem, prva bitnija stvar je u stvari rođendanska žurka, koju smo Maja i ja organizovali zajednički. Pošto imamo dosta prijatelja zajedno, pogotovo iz Srbije, uzeli smo da organizujemo tako. Međutim, iz Srbije, nije došlo ni 5 ljudi. Svaka čast njima četvoroma koji su došli :D ostali svi imaju da uče, itd. Pravili smo je u klubu/baru koji se zove Revolution i bilo je odlično. Slike sa rođendana možete videti ovde (ako ih već niste videli na Facebook-u). Žurka je bila odlična, jedini problem je bio što je kratko trajala. Ovo se završilo u 1, a mi smo onda krenuli na neka mesta u blizini gde nisu hteli da nas puste da uđemo (pošto je već kasno). Gluposti, ta mesta rade to 3 minimum a prestaju da puštaju ljude da ulaze u pola 2. (nismo bili toliko pijani da nam zabrane ulaz ;) Koliko to čudno izgledalo, sa njihove strane možda ima smisla, sprečavaju pijane goste da dolaze kasno i prave probleme. Nebitno, mislim da se sve u svemu, žurka svima svidela i da je bilo cool.

Par dana posle toga, pošto je bilo lepo vreme i pošto sam opet izgubio 2 funte na kartama :( pravili smo roštilj kod Torstena na gajbi. Slike sa tog lepog događaja možete videti ovde :)

Onda sam naprasno odlučio da treba da se vratim na kratko u Srbiju, bio je Draganov rođendan, pa Nešin rođendan, i još sam imao neke nedovršene biznise da završavam, pa sam bio sredinom maja nedelju dana. Izvinjavam se ako se nekom nisam javio, meni je proletelo, tako da nisam ni stigao. Baš sam se fino odmorio i nauživao i uspeo da se podsetim svih stvari koje će mi nedostajati naredne 3 godine ukoliko se odlučim da ostanem ovde na doktorskim studijama. Kako to izgleda kroz kameru mobilnog telefona, ima ovde. Bilo mi je jako teško prilikom povratka, ali sam ipak odlučio da doktoriram ovde. Odluka nije uopšte bila lagana i premišljao sam se do samog kraja. Ipak, nekako sam izvagao i odlučio. Inače, imam i ,,mali'' problem od 300E sa kreditnom karticom, pošto sam kartu kupovao preko interneta i napatili su mi je a na aerodromu nisam mogao da je iskoristim iz nekog čudnog razloga, pa sam morao da kupujem ponovo. Žalio sam se pa će da vidimo, morali bi da mi vrate sredstva na karticu, ipak je to ozbiljna kompanija (kupovao sam preko Heathrow-og sajta).

Po povratku ovde, bio sam na roštilju kod Bena sa odbojke, koji je i postao novi predsednik udruženja. Izgubio sam tada od njega partiju šaha, ali sam mu uzvratio posle preko Interneta :) ne smem brata da brukam. A pre neki dan sam ponovo bio na novom roštilju kod Elkina, Kolumbijca iz moje kancelarije. Uglavnom neko latino društvo, mada je bilo i nas non-latinosa :) Ali meni se sviđa takav vid zabave, uz njihovu muziku, baš uživam u tome. Nemam sad slike odatle, jer aparat nisam ni nosio, ali verovatno će biti neka na fb. Prosto neverovatno, kako se mi u Srbiji dičimo da smo zemlja mesa i roštilja, a ja sam za poslednjih mesec dana bio na više roštilja u Engleskoj, nego za 25 god. u Srbiji. Kad razmislim malo bolje, zaista je tako. Ok, naravno ne računam tu kafane (: morao bih ovde 100 god da živim :) već mislim na ovakva okupljanja po kućama, dvorište i slično. Da, difinitivno je to navika po inostranstvu mnogo veća nego kod nas, ili se možda ja ne krećem u takvom društvu.

Jedna vrlo zanimljiva stvar je da sada ocenjujem ispite na predmetu kod moje profesorke. Nikada ranije nisam ocenjivao, pa mi je sada vrlo zanimljivo. Trudim se da ne budem baš strog. Neki su već položili, neki će da imaju maksimalno, a neki će na žalost pasti. Ja ću i da dobijem neku kintu za sve to, tako da je super.

A ono što je definitivno najzanimljivije ovih dana je da sledećeg vikenda idem u Margate, to je mesto na južnoj obali. Tamo se održava studentski turnir u odbojci na pesku. Idemo ukupno nas 10, 4 muška tima i jedan ženski, koji predstavljamo univerzitet. Ja sam u timu sa Poljakom Pawelom. Spremamo se ovih dana za to igrajući dva na dva sa loptom za plažu i biće ekstra zanimljivo. Naravno, idemo prvenstveno zbog zabave, ali nije loše ni da vidimo kakvi smo u odnosu na druge eng. igrače. A ono što je meni posebno interesantno je da iznajmljujemo auto, koji će da vozi - baš ja :) Sve vreme imam želju da vidim kako se vozi na suprotnoj (da ne kažem pogrešnoj) strani ulice, i eto mi prilike. I tako, pišem vam posle toga :)


Poooozdrav xx
(ne znam zašto ovde svi stavljaju ove x-eve na kraj poruke, ali eto deluje cool pa da stavim i ja xx)