I said yes, you look wonderfull tonight

Evo krecem da pišem češće,

Mada sam trenutno umoran i imam dosta obaveza, nastavljam da pišem. Najpre, iz Brunela. U četvrtak, pošto je to bilo zadnje veče izašli smo u grad. Najpre smo gledali Portugal-Nemačka u jednom pabu. Bio sam razočaran, prvo jer su Portugalci dosta bolje igrali u toku prvenstva, ali najviše jer sam tipovao da će oni da pobede. Ako nisam rekao u prošlom postu, a verovatno nisam, igram jednu igru preko neta. Moj drugar Nemac drži vebsajt na kome prognoziramo rezultate utakmica. Svi smo pre početka prvenstva uložili po 5 evra, i prvih nekoliko dobijaju novac. Ima nas ukupno 34, tako da prvi dobija 60, drugi 45, itd. Ja sam trenutno drugoplasirani, mada sam neko vreme bio i prvi, što je odličan uspeh. Inače, prognoziramo tačan rezultat, pa ako pogodiš pobednika ili nerešeno dobijaš 3 poena, a ako pogodiš tačan rezultat još 3. Ako pogrešiš za jedan pogodak, dobijaš jedan poen. Slično nešto kao b92 tip ako neko igra. Još treba u finalu da izdržim. Kako stvari stoje, verovatno ću da stavim na Špance, ali moguće je i da taktički promenim.

Prošli četvrtak u Brunelu je bio haos. Simon, verovatno najopičeniji lik u grupi, je punio 33 god. Kad kažem opičen ne mislim to bez veze, već mislim da dečko je stvarno malo nenormalan. Bio je bibliotekar i upisao doktorske iz računarstva, pojma nema, ali nije to sve. Kad ga čuješ kako priča, vidi se da je malo mentalan. Živi u nekom starinskom kulturnom prosvećenom hrišćanskom svetu, politički korektno, sav je fin i tih, miran, jadan. Ne pije alkohol, možda u malim količinama. Mi ostali smo već bili pod gasom, bila je utakmica Nemačka - Portugal, par piva, onda kad smo otišli u pub, još par pića. I šta će nama ,,muškarčinama, intelektualcima'' da padne na pamet, da kupimo Sajmonu rođendansko piće. I to kakvo piće, nas 6-torica po 5 funti koktel kakav možeš da zamisliš, sve oni prozirni alkoholi, kao votka, sambuka i slično. Jeste ovde piće skupo, ali ima dosta. Konobar je dopunio čašu limunadom da ublaži ukus. Lik je uzeo i popio to sve!!! Naravno, ne odjednom, ali je popio. I šta sad, posle možda pola sata, već mu se spavalo i bilo muka, trebalo je da ga vodimo kući. Ja sam terao ove moje da uzmemo taxi, ali Sajmon je odbijao, a i ovi ostali nisu baš bili za tu varijantu, već su bili za to da idemo pešice. Ne znam zašto, kad je dom gde smo smešteni barem 20 min pešaka, plus sa njim pijanim to će da se odužii. Međutim, on već sam počne da krene napolje, stignemo ga i pomažemo da hoda Amr (egipćanin) i ja. Ispovraćao se odmah ispred paba gde smo bili. Krenuli smo dalje, međutim, kako smo prešli ulicu Sajmon je krenuo da trči onako iz čista mira. A jadan ne zna ni gde treba da ide. U tom trenutku, shvatio sam da je alkohol sjajni lek protiv bolova, jer sam sa svojim sjebanim kolenom uspeo i da potrčim za njim što me je oduševilo. Ono, to trčanje, bolje da ga kažem trčkaranje, bilo je presporo, pa nisam ni mogao da ga stignem, ali je zato Amr, koji je bio omladinski reprezentativac Egipta u rukometu bez problema stigao i zaustavio. Onda su nam se pridružila još dvojica, tako da je bilo lakše da ga vodimo. Seli smo svi na zemlju da se malo odmorimo, a ovaj je Sajmon postao hiperaktivan i uzeo da radi trbušnjake, sa objašnjenjem da treba da ''build up energy''. Jao svašta. Zažalio sam svaku funtu što sam dao za ono odvratno piće. Međutim, preživeli smo nekako i za oko pla sata ga sproveli u sobu. Naravno, nisu tu bili svi koji su mu kupili piče, ostali su da se druže sa nekim ženskma sa kursa, koje baš nisu neke, ali dobro. Mi smo se postarali. U svakom slučaju, bilo je jako zabavno pričati sa njim usput, tu sam se iskidao od smeha. Ovaj Amr je takav lik perverzan, a tu je bio i Gianni ništa manje, skroz suprotno od Sajmona. I oni uzmu da pričaju non-stop o seksu, sisama, koječemu, dok im Sajmon odgovara sve fino korektno bez vulgarnih reči, kako treba kad nađeš pravu osobu, treba da je poštuješ, voliš, itd. To je stvarno nezaboravno veče. Posle smo ostali još dva sata u njegovoj sobi da budemo sigurni da mu je dobro i odosmo kući. Ali definitivno, možda i najgluplja stvar koju sam uradio otkad sam došao ovde (ne računajući sam dolazak ;) ) jesu tih 5 funti za Sajmonovo piće.

Subota, ponovo u Notingemu, u iščekivanju finala teniskog turnira Nottingham Open, koji mu dođe kao generalna proba pred Wimbledon. Bilo je tu dosta tenisera iz prvih 30, stvarno fin turnir. Jelena i ja smo uzeli karte za finale (pošto nisam bio tu cele nedelje) u koje su se plasirali Karlović i Verdasko. Kiša je odložila na žalost početak meča i organizatori su rekli da ga pomeraju za kasnije u nadi da će da stane. I tako par puta, oni pomeraju početak, mi se tu vrtimo okolo, pa sigurno 5-6 sati smo čekali kad će da krene. Nego sreća je Jelena u blizini pa nismo morali da sedimo tamo sve vreme. I na kraju igrali su unutra, a unutra nema gledalaca, tako da ništa od gledanja. Ono, gledali smo ona tv-u u restoranu tu u okviru teniskog centra. Bio je uzbudljiv meč, Karlović pobedio 2:1 sa dva taj brejka. Interesantno, svi su navijali za Verdaska, i pored toga što je Karlović osvojio prošle godine. Ne znam, možda zato što su ih Hrvati izbacili sa EP, a možda i zato što ne vole Balkance generalno. U svakom slučaju, šteta što lepo nismo mogli da pratimo meč, ali biće dana...

I da okončam ovaj izveštaj, ponedeljak u Notingem Areni gostovao je Erik Klepton. Bilo je to dvoipočasovno uživanje u vrhunskoj rok muzici starog majstora. Koliko sam obaveza imao tog dana, za malo da zaboravim da odem na cert. Nego sreća setih se. Bio sam sa Pedrom, Brazilcem iz moje kancelarije i njegovom nekom drugaricom. Bez veze, pošto sam ja kupio kartu malo kasnije, nisam mogao da imam sedišta gde i oni, tako da je bilo malo glupo. A ono što je posebno zanimljivo, što je i očekivano, publika je uglavnom bila Kleptonovo godište, tako da su sve stariji parovi bili oko mene. Naravno, nije mi smetalo da se lepo provedem. Svirka je stvarno bila sjajna, posebno sam uživao uz pesme Wonderful tonight i Layla. Baš mi se ide na neki koncerat ponovo, samo da nisu toliko skupi.

Pozdrav svima u Srbiji a i šire. Sva sreća da će ovi novi pasoši moći ,,na vreme'' da se podignu pošto stari važe samo do decembra. A to što se tamo kuvate na +40, bolje i to nego da vam pada kiša sa 18 stepeni, da znate! Ja sam se danas spičkao kad sam se vraćao kući u debeloj dukserici.

A leto kad ce stigne

Cao svima,

Evo ovaj put pisem bez srpskih slova, jebi ga, nisam kuci i nemam ih ovde, ali ce pominemo. S obzirom na vremena kada pisem ovaj blog, izgleda kao da ga vestacki odrzavam u zivotu. A mozda je i tacno.

Inace, dosta se stvari dogadja. Kako i ne, kad ne stizem da pisem. Prvo, da kazem da mi je noga dosta bolje i da se oporavljam, hodam bez staka i po malo hramljem ali je ok. Pre nedejlu dana sam bio kod doktora da pogleda. Kaze da je svakako istegnuce a ne prelom ligamenta, sto bi znacilo da ne treba da se ide na operaciju. Imam da radim dosta vezbi i nadajmo se da ce sve biti okej. Moram da kazem da sam odusevljen zdravstvenim sistemom. Prvo, sto sam zakazao kod doktora 10-minutni pregled preko telefona. Pregledi koji se zakazuju su za stvari koje nisu hitne i ne treba im puno vremena. Samo sam im rekao ime i prezime preko tel. E sad, kad sam dosao tamo kad udjes u cekaonicu koja ima i televizor i tako to, sa strane stoji jedan touch screen. Tu treba da izaberes svoj datum rodjenja, i on ti odmah kaze kod kog doktora su ti zakazali i potvrdi ti vreme. Mada malo mi je bez veze to sa datumom rodjenja, jer je moguce da budu dvoje ljudi istog datuma u slicno vreme, ali verovatno te onda pita koji si ti od njih dvojice. E sad, sve je to sminka, ali ono glavno. Doktor te prozove i udjes unutra. Iako sam ja u drugoj bolnici imao prvi pregled za koleno, on je na svom racunaru mogao da vidi izvestaj iz te bolnice i izvestaj doktora, tj. celu istoriju. E pitam se kad cemo mi to u Srbiji imati - jedinstveni centralizovani zdravstveni sistem, za sve bolnice i domove zdravlja, gde doktori imaju kompjutere koji im zaista sluze necemu.

Inace trenutno sam lociran na univerzitetu Brunel, u zapadnom Londonu. Imamo radionicu o konveksnoj optimizaciji. Nije da sam mnogo zainteresovan, ali nije lose, zanimljive stvari, linearno programiranje, kvadratno... Dobra stvar je da faks sve placa, tako da pravim malu pauzu od klasicnog rada, ucim nove stvari.

U subotu idem sa Jelenom na finale teniskog turnira Nottingham open, koji se igra ove nedelje. ima dosta poznatih imena, do duse ne iz prvih 10: Stepanek, Karlovic, Cilic, Monfis, Verdasco... Posto jebiga ne mogu da idem na Wimbledon, ovo je takodje super akcija. A u ponedeljak, ima koncert Erica Clapton-a u Areni. Videcu da odem sam. Ide Pedro sa jos nekim, ali su vec kupili karte, pa necemo da budemo zajedno, ali nema veze, mozemo da odemo zajedno pa cemo da sedimo zasebno. Treba da vidim za karte.

Prethodnog vikenda sam bio na rodjendanu, kod devojke drugara Torstena sa odbojke. Nisam se ja nesto sa njom sprijateljio, ali sam uvek bio tu kad Torsten nesto organizuje, tako da me verovatno zato zvala. Oboje studiraju matematiku ovde, tako da su pored nas 3-4 sa odbojke svi ostali studenti. Mada, ni mi nismo daleko, CS i masinstvo. Ne znam da li ta cinjenica da su ti ljudi doktoranti na matematici toliko uticala. Mozda je dovoljno da su doktoranti u engleskoj, ali mislim da matematika ima tu veze. To je najkonzervativnije drustvo u kome sam se obreo za dosta dugo vreme. Ali i dosta "profinjeno". Tipa, jedemo svi levom viljuskom, pije se vino tako sto se drzi drska. Ako nesto treba da odradis prstima (npr. da jedes mumuruz) to se najavi i takve fore. Mislim, sve je to fino, kultura, ja se trudim da postujem pravila koja znam. Ali pitam se prema nekim drugim stvarima, da li ti ljudi uzivaju u zivotu. Tesko je opisati nacin izrazavanja, fin, nerdy, bez bilo kakvih bliskosti ruznim recima, bez bilo kakvih indicija "pokvarenih" sala, kilometrima daleko od perverznih zajebancija. Mislim da je najbolji nacin da se to prikaze situacija kada je slavljenica pricala kako je pravila tortu i objasnjavala kako je velicina bitna za to sto je pravila. I onda je jedna cura tu, koja nije iz matematickog drustva dodala kako je velicina uvek bitna. Slavljenica se toliko zacrvenela i osramotila da je meni bilo glupo i neprijatno. A da, prosli put sam pred njom ispricao onaj vic zasto zene slabo znaju matematiku, i tad se onako nasla uvredjenom i namrstila dok su se ostali smejali. U svakom slucaju, ne znam koliko cu se ja promeniti za par godina, ne verujem mnogo, jer imam iz korena drugacija shvatanja. Ali me muci okruzenje koje ce me pratiti, a covek se nekako utapa u okolinu.

I tako, dok su moji ove nedelje uzivali u Grckoj, Nesa imao turnir zauzeo 6-to mesto do 12, ja sam ovde u vetrovitoj engleskoj, gde ima svega, ali nema nicega. Moram da razmislim sta da radim sa svim tim stvarima...