Hristos voskrese!

Dragi blože,

Znam da nisam bio dobar dečko i da ti odavno nisam pisao. Želim najpre da se izvinim i zamolim za oproštaj. Ako je moje izvinjenje prihvaćeno, nadam se da mogu da pričam o tome šta se događalo ovih dana, a ima puno toga. Zapravo, ne znam ni sam odakle da počnem i šta je sve bilo ovih dana, ali...

Prva, možda i najbitnija vest je da sam dobio ponudu profesorke da ostanem ovde na još 3 godine, tačnije da se upišem na doktorske studije. Imao bih u principu obezbeđenu školarinu i životne troškove, sasvim pristojna mogućnost. Trebalo bi da radim na tzv hiper-heuristikama, koje su prema definiciji heuristike za izbor heuristike, i čije su ime i definicija nastali baš na ovom univerzitetu, koje je smislio naš čuveni dekan. U svakom slučaju, oni za istraživanje ove oblasti imaju debeli fond, pa bih se ja uklopio u njemu fino. Trebalo bi da uskoro odlučim. Treba dobro razmisliti.

Sledeće zanimljivo je da je Nikola pre dve nedelje (eh, otkad je to bilo) pravio sarma-žurku, kuvao sarme, spremao kolač kao prava domaćica. Slike možete videti ovde. Sarmica je bila dobra, na žalost nisam stigao da napravim sliku dok je bila puna gomila, ali i ovo je dokaz :)

U međuvremenu, posle toga ne znam šta se izdešavalo poslednje dve nedelje, ali uglavnom je to solidan rad, solidni rezultati sa mojim med. sestrama. Nisam previše izlazio, tu i tamo po neko kućno okupljanje i to je to. Trebalo bi da odem do centra skoro da si kupim nešto za dolazeći praznik.

Maja i ja smo se dogovorili da zajedno slavimo rođendan pošto je njoj dan pre mog. Tako da će biti cool žurka u Revolution baru. Mi smo rezervisali podijum za ples, trebalo bi da bude finjak. Prema početnim proračunima, trebalo bi da bude barem 40-tak ljudi, ali kako smo krenuli da zovemo, pola je iskaširalo, te kao imaju da uče mnogo, pa kao putuju, bla bla... Šta da se radi

Želim da čestitam svim vernicima uskrs, danas je (ups, juče) bio veliki praznik po starom kalendaru. Mi ne bismo bili najluđa ekipa ovde da nismo se setili da organizujemo roštilj na uskrs. Jeste da sam sinoć bio na rođendanu kod kolege (Daniel, talijan) do 4+ ujutru, ustao sam u 10 na neverovatan način. Navio sam tel da mi zvoni, ali tel se ugasio zbog baterije, i nije zvonio, ali sam se sam probudio svojim instinktom navođen. Trebalo je da budem u kući vb do 11, jer isporuka hrane stiže u intervalu 11-13, a ja bi trebalo da potpišem to. I da krenem u kuvanje jaja i farbanje.

Znam, znam, jaja se farbaju u 4-vrtak ili subotu, ali pošto smo naručili i jaja i luk (za farbanje), nismo baš bili u situaciji da to odradimo ranije. Nadam se da to može da nam bude oprošteno, pošto ipak živimo u tuđini, i mislim da je bolje da ih uopšte farbamo, nego da ne farbamo. I baš sam se pozitivno iznenadio što je farbanje uspelo. Istina da moji oduvek farbaju lukovinjom, ali ja nikada nisam učestvovao u tome. Ovaj put, uz svesrdnu Bojaninu pomoć, jajca smo ofarbali, i bio sam ispunjen nekim lepim osećanjem, baš. Kao da sam kući...

Posle toga, stigli su Grci, koji su od kuće doneli dosta delikatesa, suvlaki, i slične čarolije, uz hranu koju smo mi kupili, bilo je mnooogo. Pružilo mi je još jednom priliku da potvrdim kako sam najveći gurman i meraklija u društvancetu. Jedino je Grk Nikos mogao koliko toliko da me prati, ali je i on odustao. I kad se svima smučilo, Nikola je nastavio da krka istom strašću i brzinom kao i na početku.

Naravno, ni bi bilo tako zanimljivo da nije kiša morala da pada, pa smo morali da selimo roštilj ispod nastrešnice, ali očigledno je preživeo, što se da primetiti. Baš čudno što je kiša padala!? Tucanje jajima nije propušteno, sve po protokolu. Marijana je lepo primetila, kako mi međusobno pričamo srpski, Grci međusobno pričaju grčki, a da to nikome ne smeta, svima je bilo cool, ja mislim. Naravno, pričali smo i sa njima :D Definitivno, vrlo slični narodi, vrlo slični... U stilu malo viski, malo koka kola, nastavili smo sa veseljem i lepom zabavom.

Sve u svemu, lep provod, slike možete videti ovde.

just a small update

Na sajtu http://picasaweb.google.com/natcor2008 možete videti slike sa održane takozvane radionice, od kojih je jedan album sa većere. Slike su odličnog kvaliteta, snimane odličnim aparatom. A evo i crteža koje sam nacrtao za vreme predavanja, mogu vam reći jedni od najboljih crteža u mom životu. Ja sam oduvek bio talentovan za likovnu umetnost, negde na nivou 5 razreda OŠ, što se moglo videti i u jednom od blogova ranije (pčelice i sl.), tako da su ovo za mene prava remek dela!

NP-hard ili NP-soft?

Najpre da obavestim sve čitaoce da sam dobro, živ i zdrav, i da mi nije dosadno iako dve nedelje nisam pisalo niišta. U stvari, bio sam u Srbiji inkognito :) Zapravo nikome nisam rekao da dolazim, spremao sam iznenađenje. Iznenađenje je uspelo u potpunosti, da ne pričam o detaljima...

Prilikom dolaska, preko Budimpešte, vraćao sam se do Beograda kombijem Gea tursa. I sad, tu je bio vrlo šarolik svet. Neka naša starija žena koja živi u Americi, jedna Španjolka, Ukrajinka, troje Mađara iz Švedske od kojih dvoje pričaju i srpski, neki lik koji ima i srpski i hrvatski pasoš i ja. Jedino smo šofer i ja išli na čisto srpski pasoš :D E sad, stajemo mi na Mađarsku granicu, i pitaju ovu iz Amerike gde joj je viza u pasošu. Ona nije imala mađarsku vizu, a ušla. Kako to? Tako su skontali da ima još jedan pasoš, pa je ona rekla da ima američki i pokazala. Nije ni znala da Srbima treba viza za Mađarsku, a ona krije taj USA pasoš, barem kako kaže, stidi se. Al jebi ga, oni mogu da idu gde oće kako oće. Dalje, tek sad stiže glavna stvar. Stižemo na srpsku granicu, a ova Španjolka nema pasoš. Kuku lele, kako nema pasoš?? Ona nosi samo špansku ličnu kartu, čoveče, obilazi Evropu sa ličnom kartom, pa misli može i u Srbiju, deo Evrope, zar ne? E pa ne može tako, za Srbiju ti treba pasoš, i ne samo pasoš, viza ti treba! Ne može tako lako, šta mislite kad bi hiljade španskih emigranata htelo da se useli u Srbiju i radi ilegalno? U svakom slučaju, ovi su molili i objašnjavali milicajcu da nije znala i tako to, i na kraju su joj omogućili da uđe, dali joj neku propusnicu, vizu, platila 65 ojra i ušla nekako. Da bude još zanimljivije, Ukrajinka je ponela stari pasoš (koji je valjda ispunila ili je istekao) a ne novi, zato što joj je viza u starom pasošu. Pa je milicajac to slikovito objasnio da ,,ona tako može kad pere sudove da pomeša šampone, ali ne i na granici'', šta god mu značilo to. U svakom slučaju, i ona je prošla.

U Srbiji je vreme proteklo prilično ubrzano, nisam se ič odmorio. Namlatio sam se kod lekara. Kod zubara sam bio 3 puta, a osim toga, aktiviralo mi se i masno tkivo, pa sam bio kod hirurga da to izdrenira. Moraću definitivno da ga skinem kada se budem vratio posle. Nisam stigao ni da se vidim kasvetno sa društvom i već je došao trenutak za odlazak. Sad mi je skroz bez veze, svaki odlazak iz Srbije sve teže i teže...

Prilikom povratka, zanimljiv događaj sa bakom na aerodromu. Stojimo mi u redu da se čekiramo, i tu se neka baba Mađarica ubacuje sa leve strane u stilu ,,preko reda - pravim se luda''. Mislim, meni je to normalno jer u Srbiji gde god da se čeka red, uvek moraš da se boriš za mesto koje si zaslužio svojim ranijim dolaskom. Međutim, iza mene su dvojica Engleza koji su blago rečeno zgroženi njenim netolerantnim ponašanjem i sve vreme joj objašnjavaju gde je kraj reda. Međutim, ona ih ni ne primećuje, ali sam siguran da je svesna da njoj pričaju, sve i da ne zna engleski. U svakom slučaju, oni su joj svašta napričali, nisu psovali, ali su rekli čak ,,stupid woman'', što je ekvivalentno da su joj jebali sve po spisku na našem. Meni cela situacija bila smešna, ali sam je i pustio na kraju ispred mene, mislim, ko da je bitno.

U ponedeljak nam je počela radionica. Došli su phd studenti sa nekoliko univerziteta i razni predavači, pričaju o heuristikama i metaheuristikama. Ima preko stotinu studenata, pa je raznolik i nivo znanja, pogotovo što su došli i studenti sa menadžmenta i sličnih škola. Na žalost, nisam puno toga naučio, jer sam većinu stvari prešao poslednjih meseci, pa i godina, radi se simulirano kaljenje, genetski algoritmi, tabu pretraga. Nešto sam naučio o takozvanim aproksimirajućim algoritmima. Predavači su uglavnom ok, mada su poneki prilično smor. Prilažem pesmicu koju sam napisao u toku jednog predavanja, inače taj profesor se zove Erwin.

Erwin is the best around
When he talks on upper bound,
Like I'm counting hundred sheep,
When I want to fall asleep.

I can't go and have my lunch
'cause he teaches bound and branch,
Blabling 'bout his neighbourhoods
But I need to see some food.

Letters on the board - too small
I just wish to leave this hall
If I didn't write this song
I would sleep all time long.

Takođe sam nacrtao i našeg profesora, pa kad budem slikao, priložiću i taj crtež, kao i slike mojih drugara koji spavaju. Ja nisam zaspao, ali samo zato što nisam slušao profesora, već pisao pesme i crtao crteže. Da je držao još jedan čas, postao bih poznati umetnik.

Međutim, glavni događaj celog vrkšopa se zgodio kada je jedan lik postavio pitanje Uwe-u, našem profesoru: ,, How can I know if a problem is NP-hard or NP-soft?''. To je bilo tako smešno, glasno sam se smejao, ne samo ja, već i ostali. Ali dobro, to je samo pokazalo kakav je sve sastav bio na radionoici. Pored toga, dobra stvar je bila u utorak odlazak u ultra ekstra fensi restoran u jednom hotelu na periferiji. Večera, malezijska kuhinja, malo začinjenija, ali kvalitetna, neću da pišem šta sam jeo, da ne bi išla voda na usta, ali je bilo jako dobro, usluga na nivou, zanimljivo, ali sve crnci i crnkinje, i to oni najcrnji, nemešani.

Nisam dugo pisao, ali jedan masivan da nadoknadim!