Volimo domaće!

Ćaos!

Nema me neko vreme da pišem, ali ajde malo da pišem o normalnim događajima i normalnom životu - onom koji mi se događa. Uglavnom je mirno ovih dana, bez nekih specijalnih događaja. Odbojkaška sezona je prošla (barem za moju ekipu), a i ja sam bio prehlađen ovih dana, tako da nisam ni na treninge išao. Mirniji život mi omogućava i da se bolje posvetim fakultetskim obavezama. Dosta vremena provodim i u kuhinji, heh :) ali mi se sviđa.

Kažem, prehladio sam se. Pa nije ni čudo. Prošle srede smo imali odbojkaški izlazak, gde je trebalo da jedna od cura slavi i rođendan. Mi muški smo se prvo okupili kod Karlosa da se malo ,,zagrjemo'' pićem koje je doneo iz Španije, a posle smo se pridružili curama u BZR klubu. Slavljenica nije ni došla (opravdano, valjda), ali to nas nije sprečilo da se lepo provedemo. Inače, na putu do tog BZR, Tomas pre svega koga je Karlosov rum izgleda najviše uhvatio, počeo je da pravi gluposti, urinira, presreće cure. Čak su on i Pavel krenuli da viču da bi smirili nekolicinu Pakistanaca među kojima su krenule čarke i izgledalo je kao da hoće da se biju. Nekako smo ih odvratili, ko zna ovi kakvi su i da li će neko da izvadi utoku (za Dragana, utoka znači pištolj).

Nakon BZR, gde nam se Tomas izgubio, otišli smo u Isis, mesto koje je inače striptiz bar, ali sredom ima obična studentska žurka. Ono što je posebno zanimljivo bilo te večeri, bila je žurka sa penom :) koju sam ja gledao da izbegnem, ali baš nije bilo moguće. Tako da su mi cipele bile mokre, a i majica takođe, iako nisam ulazio u područje prekriveno penom. Na žalost, to je verovatno bio i razlog za moju prehladu koja je trajala nedelju dana i više, sada se na sreću poboljšava, tako da mogu ponovo da se bavim sportom.

Maji su ponovo došle dve Mire sa Fox-a, tako da su u ponedeljak pravile neku ,,žurku''. Glavni događaj na žurci je bila pita koju jedna od Mira odlično pravi, i koja je u stvari pokazala da je izuzetni poznavalac kuhinjskih čarolija. Kore su donele iz Beograda, pošto smo svi mislili da ovde nema kora za pitu, ali ipak ima. Podsetivši se srpske poslastice, par dana kasnije odlučio sam i sam da napravim pitu, ali bez kora, po receptu moje majke. Oduševljen ukusom pite, odneo sam na fakultet, gde su je svi pohvalili u kancelariji, čak i moja profesorka :) Pitanje sad koliko su to stvarno rekli, ili iz kurtoazije, ali nekome se sigurno svidela :) (meni, stavio sam šunku, kačkavalj i praziluk, tako da je bilo fastastično!)

Mislim da nisam o tome govorio, ali u poslednje vreme, nekih mesec i po, kupujem namirnice preko Interneta. Postoji nekolicina megamarketa, tesco, asda, verovatno i sainsbury, koji preko svog sajta nude robu i donose na kućnu adresu. Dostava je 4-5 funti, zavisno od dana i vremena, ali ja mislim da se apsolutno isplati, bez obzira što neki ljudi misle da je to isprđivanje. Pogotovo kada više ljudi naručuje, ali čak i kada ja sam to radim. Pod jedan, ne gubiš vreme da ideš do grada, trpaš u kolica, itd. Povratna autobuska je 2.7 funti, a taksi dosta više. Takođe, na taj način ne možeš da uzmeš veću količinu od one koje možeš da nosiš u rukama, tako da je i to veliko maltretiranje. Preko neta imaš i mnogo bolji pregled robe i cena, tako da čak i jeftinije nabavljaš nego ovako. Itd, da ne pričam dalje o pogodnosti da sediš kući i uživaš, mada verujem da ima porodica kojima to dođe kao izlet, da odu u megamarket, to je vreme kada su svi zajedno na okupu za vikend i odu i kupuju. Meni se više sviđa izlet u prirodu ili nešto treće. Bilo kako bilo, prvi put sam morao da se cimam, pošto je kamion stigao, ali lik nije mogao da nađe zgradu i otišao. Sreća da sam sve video kroz prozor. Onda sam zvao njihovu službu i objasnio da treba da dođe ponovo, a pošto vidim kroz prozor, odmah sam istrčao napolje. E, već treći put sam se oduševio, kada me je šofer pozvao 5 min. pre nego što je trebalo da dođe da me obavesti, takođe mi je pomogao da prenesemo stvari do lifta, a na kraju sam potpisao na pocket pc-u, umesto na papiru kao ranije.

Petak veče - sutra veče idem na poker veče, gde ću možda i da napravim tu čuvenu pitu i odnesem. U nedelju se pravi neki slobodni mešoviti košarkaški turnir, gde sam želeo da animiram ove moje Srbe da učestvujemo, ali nije baš bio odziv, javila se samo Bojana da hoće, kao i Andrea da doprinese svojim momkom iz Grčke, tako da ću da igram verovatno sa svojim odbojkaškim timom na tom turniru. Tu je u suštini zabava bitna, nećemo da ga osvojimo sigurno :) Svi mi kažu da je ranije bila super zajebancija.


Do sledećeg čitanja
Kuvar u začetku