Jos jedan gradski kauboj!

U nocni provod krece svoj... bilo juce, ali aj da krenemo redom.

Najpre vesti/dogadjaji/tracevi iz kuce. Ovaj Ram je poceo manijakalno da se ponasa prethodnih dana. Banci do kasno uvece, dovodi zene u stan i galame. Pre neko vece, oko pola 3, ja sam se taman istusirao, i onako samo sa peskirom izilazim iz kupatila. Kad, tu dolazi Ram sa nekim likom od 40-tak godina, visok 2 metra, procelav onako i dve plavuse, koje znam od pre. Svi onako sredjeni, skockani, sigurno su bili na nekom fensi mestu. Mirisu na alkohol. Ja mu bacim kosku u klasicnom pesnica na dlan stilu i udjem u sobu. Oni su toliko galamili, vikali, lupali, da sam vrlo blizu bio da izadjem ispred i da ih sve napsujem i barem ih pogledam opasno da se uplase. To je potrajalo jedno sat vremena, a moja smirena polovina je prevladala nad agresivnom i odustao sam.

Mislim, razumem ja njega, ne podnosi Lukasa i hoće da ga nervira po svaku cenu. Pre neki dan, bio mu je neki lik isto tako kasno i sad, nisu toliko galamili, ali opet jesu malo. I Lukas je ustao da mu kaže, međutim Ram nije 'teo da otvori, a bilo je zaključano. Međutim, Ram je smešan i stalno drži ključ spolja pa je ovaj iskoristio i upao unutra i valjda izašao odma. To je ono povreda privatnosti, ali ni galama kasno noću nije daleko od toga. Ne opravdavam ni jednog, ali me nervira što mi trpimo zbog njihove netrpeljivosti. Moraću da razgovaram. Mislim, ni ja lično ne volim tog Lukasa posebno, ali nije poenta da se uznemiravaju svi ostali zbog toga. Otkad smo pričali za ta vrata i treskanje, promeni je čovek. Mada, koga pa uopšte zanimaju kurir-alike tračevi iz mog stana haha :)

Inače, juče smo išli na Elmundo žurku, internacionalnu žurku u organizaciji raznih društava, špansko, grčko, egipatsko, bla bla... Ima i španske-salsa-regeton muzike, onda na drugom podijumu je hiphop-rnb i na trećem internacionalno, pre svega grčko-tursko. Ja sam bio u pimp stajlu sa Sanjom i Jelenom, dve kipranke i još neke druge dve kipranke koje ne znam kako se zovu. Žurka je bila dobra, ostali smo do kasno, s tim što je prošli put bila još bolja. Ipak, najveće svetlo večeri je trenutak koji je ovekovečila moja Nokia, koji je prouzrokovao neopisivo podizanje raspoloženja među srpskom trojkom, kada su niotkuda pustili Željka Samardžića i njegovu čuvenu pesmu ,,Gradski kauboj''. Skroz smo izdivljali, ruke u vis, ma ludilo!



Vrlo je zanimljivo kako izolovanost od matične zemlje utiče na ponašanje ljudi kada dođu u susret sa motivima koji ih vezuju za kuću. Sav onaj stereotip sa našim gasterbajterima i prazilukom ima smisla. Eto ja npr, koji bi bacao hejt po takvim pesmama i odbijao da izlazim na mesta gde se takva muzika pušta (inače to je kopija neke grčke pesme) u ovom slučaju sam digao ruke u vis klasično i u stilu levo-desno glasno pevao pesmu. Šta da se radi, često nam je u stvari teško da razumemo neke stvari dok se sami ne nađemo u nekim situacijama i dok ne shvatimo motive koji pokreću druge ljude. Da, uvek mislimo da je sopstveni način razmišljanja najlogičniji, što i jeste logično, ali samo u sopstvenoj situaciji. Sad se ja nadovezujem i neću mnogo dalje da raširim raspravu (tj. monolog) ali je svakako ta nerazumnost za tuđa shvatanja i razmišljanja uzrok najvećeg broja sukoba koji se događaju među ljudima. Zato sam negde čitao, mislim da je bio Jovan Dučić, a možda i nije, da pre nego što se krene u svađu, treba najpre razmisliti o tome kako se ona druga osoba oseća i šta razmišlja. Mi smo svi uglavnom dobri i uglavnom se vodimo dobrim idejama, ali to iz tuđe perspektive ne izgleda uvek tako. Zato treba razmisliti pre nego što se neko napadne ili optuži i pokušati da se razume.

Mislim, mogao bih ja do sutra ovako, ali nisam ja Šekspir, nemam ja stotine hiljada, miliona itd.