A leto kad ce stigne

Cao svima,

Evo ovaj put pisem bez srpskih slova, jebi ga, nisam kuci i nemam ih ovde, ali ce pominemo. S obzirom na vremena kada pisem ovaj blog, izgleda kao da ga vestacki odrzavam u zivotu. A mozda je i tacno.

Inace, dosta se stvari dogadja. Kako i ne, kad ne stizem da pisem. Prvo, da kazem da mi je noga dosta bolje i da se oporavljam, hodam bez staka i po malo hramljem ali je ok. Pre nedejlu dana sam bio kod doktora da pogleda. Kaze da je svakako istegnuce a ne prelom ligamenta, sto bi znacilo da ne treba da se ide na operaciju. Imam da radim dosta vezbi i nadajmo se da ce sve biti okej. Moram da kazem da sam odusevljen zdravstvenim sistemom. Prvo, sto sam zakazao kod doktora 10-minutni pregled preko telefona. Pregledi koji se zakazuju su za stvari koje nisu hitne i ne treba im puno vremena. Samo sam im rekao ime i prezime preko tel. E sad, kad sam dosao tamo kad udjes u cekaonicu koja ima i televizor i tako to, sa strane stoji jedan touch screen. Tu treba da izaberes svoj datum rodjenja, i on ti odmah kaze kod kog doktora su ti zakazali i potvrdi ti vreme. Mada malo mi je bez veze to sa datumom rodjenja, jer je moguce da budu dvoje ljudi istog datuma u slicno vreme, ali verovatno te onda pita koji si ti od njih dvojice. E sad, sve je to sminka, ali ono glavno. Doktor te prozove i udjes unutra. Iako sam ja u drugoj bolnici imao prvi pregled za koleno, on je na svom racunaru mogao da vidi izvestaj iz te bolnice i izvestaj doktora, tj. celu istoriju. E pitam se kad cemo mi to u Srbiji imati - jedinstveni centralizovani zdravstveni sistem, za sve bolnice i domove zdravlja, gde doktori imaju kompjutere koji im zaista sluze necemu.

Inace trenutno sam lociran na univerzitetu Brunel, u zapadnom Londonu. Imamo radionicu o konveksnoj optimizaciji. Nije da sam mnogo zainteresovan, ali nije lose, zanimljive stvari, linearno programiranje, kvadratno... Dobra stvar je da faks sve placa, tako da pravim malu pauzu od klasicnog rada, ucim nove stvari.

U subotu idem sa Jelenom na finale teniskog turnira Nottingham open, koji se igra ove nedelje. ima dosta poznatih imena, do duse ne iz prvih 10: Stepanek, Karlovic, Cilic, Monfis, Verdasco... Posto jebiga ne mogu da idem na Wimbledon, ovo je takodje super akcija. A u ponedeljak, ima koncert Erica Clapton-a u Areni. Videcu da odem sam. Ide Pedro sa jos nekim, ali su vec kupili karte, pa necemo da budemo zajedno, ali nema veze, mozemo da odemo zajedno pa cemo da sedimo zasebno. Treba da vidim za karte.

Prethodnog vikenda sam bio na rodjendanu, kod devojke drugara Torstena sa odbojke. Nisam se ja nesto sa njom sprijateljio, ali sam uvek bio tu kad Torsten nesto organizuje, tako da me verovatno zato zvala. Oboje studiraju matematiku ovde, tako da su pored nas 3-4 sa odbojke svi ostali studenti. Mada, ni mi nismo daleko, CS i masinstvo. Ne znam da li ta cinjenica da su ti ljudi doktoranti na matematici toliko uticala. Mozda je dovoljno da su doktoranti u engleskoj, ali mislim da matematika ima tu veze. To je najkonzervativnije drustvo u kome sam se obreo za dosta dugo vreme. Ali i dosta "profinjeno". Tipa, jedemo svi levom viljuskom, pije se vino tako sto se drzi drska. Ako nesto treba da odradis prstima (npr. da jedes mumuruz) to se najavi i takve fore. Mislim, sve je to fino, kultura, ja se trudim da postujem pravila koja znam. Ali pitam se prema nekim drugim stvarima, da li ti ljudi uzivaju u zivotu. Tesko je opisati nacin izrazavanja, fin, nerdy, bez bilo kakvih bliskosti ruznim recima, bez bilo kakvih indicija "pokvarenih" sala, kilometrima daleko od perverznih zajebancija. Mislim da je najbolji nacin da se to prikaze situacija kada je slavljenica pricala kako je pravila tortu i objasnjavala kako je velicina bitna za to sto je pravila. I onda je jedna cura tu, koja nije iz matematickog drustva dodala kako je velicina uvek bitna. Slavljenica se toliko zacrvenela i osramotila da je meni bilo glupo i neprijatno. A da, prosli put sam pred njom ispricao onaj vic zasto zene slabo znaju matematiku, i tad se onako nasla uvredjenom i namrstila dok su se ostali smejali. U svakom slucaju, ne znam koliko cu se ja promeniti za par godina, ne verujem mnogo, jer imam iz korena drugacija shvatanja. Ali me muci okruzenje koje ce me pratiti, a covek se nekako utapa u okolinu.

I tako, dok su moji ove nedelje uzivali u Grckoj, Nesa imao turnir zauzeo 6-to mesto do 12, ja sam ovde u vetrovitoj engleskoj, gde ima svega, ali nema nicega. Moram da razmislim sta da radim sa svim tim stvarima...