I said yes, you look wonderfull tonight

Evo krecem da pišem češće,

Mada sam trenutno umoran i imam dosta obaveza, nastavljam da pišem. Najpre, iz Brunela. U četvrtak, pošto je to bilo zadnje veče izašli smo u grad. Najpre smo gledali Portugal-Nemačka u jednom pabu. Bio sam razočaran, prvo jer su Portugalci dosta bolje igrali u toku prvenstva, ali najviše jer sam tipovao da će oni da pobede. Ako nisam rekao u prošlom postu, a verovatno nisam, igram jednu igru preko neta. Moj drugar Nemac drži vebsajt na kome prognoziramo rezultate utakmica. Svi smo pre početka prvenstva uložili po 5 evra, i prvih nekoliko dobijaju novac. Ima nas ukupno 34, tako da prvi dobija 60, drugi 45, itd. Ja sam trenutno drugoplasirani, mada sam neko vreme bio i prvi, što je odličan uspeh. Inače, prognoziramo tačan rezultat, pa ako pogodiš pobednika ili nerešeno dobijaš 3 poena, a ako pogodiš tačan rezultat još 3. Ako pogrešiš za jedan pogodak, dobijaš jedan poen. Slično nešto kao b92 tip ako neko igra. Još treba u finalu da izdržim. Kako stvari stoje, verovatno ću da stavim na Špance, ali moguće je i da taktički promenim.

Prošli četvrtak u Brunelu je bio haos. Simon, verovatno najopičeniji lik u grupi, je punio 33 god. Kad kažem opičen ne mislim to bez veze, već mislim da dečko je stvarno malo nenormalan. Bio je bibliotekar i upisao doktorske iz računarstva, pojma nema, ali nije to sve. Kad ga čuješ kako priča, vidi se da je malo mentalan. Živi u nekom starinskom kulturnom prosvećenom hrišćanskom svetu, politički korektno, sav je fin i tih, miran, jadan. Ne pije alkohol, možda u malim količinama. Mi ostali smo već bili pod gasom, bila je utakmica Nemačka - Portugal, par piva, onda kad smo otišli u pub, još par pića. I šta će nama ,,muškarčinama, intelektualcima'' da padne na pamet, da kupimo Sajmonu rođendansko piće. I to kakvo piće, nas 6-torica po 5 funti koktel kakav možeš da zamisliš, sve oni prozirni alkoholi, kao votka, sambuka i slično. Jeste ovde piće skupo, ali ima dosta. Konobar je dopunio čašu limunadom da ublaži ukus. Lik je uzeo i popio to sve!!! Naravno, ne odjednom, ali je popio. I šta sad, posle možda pola sata, već mu se spavalo i bilo muka, trebalo je da ga vodimo kući. Ja sam terao ove moje da uzmemo taxi, ali Sajmon je odbijao, a i ovi ostali nisu baš bili za tu varijantu, već su bili za to da idemo pešice. Ne znam zašto, kad je dom gde smo smešteni barem 20 min pešaka, plus sa njim pijanim to će da se odužii. Međutim, on već sam počne da krene napolje, stignemo ga i pomažemo da hoda Amr (egipćanin) i ja. Ispovraćao se odmah ispred paba gde smo bili. Krenuli smo dalje, međutim, kako smo prešli ulicu Sajmon je krenuo da trči onako iz čista mira. A jadan ne zna ni gde treba da ide. U tom trenutku, shvatio sam da je alkohol sjajni lek protiv bolova, jer sam sa svojim sjebanim kolenom uspeo i da potrčim za njim što me je oduševilo. Ono, to trčanje, bolje da ga kažem trčkaranje, bilo je presporo, pa nisam ni mogao da ga stignem, ali je zato Amr, koji je bio omladinski reprezentativac Egipta u rukometu bez problema stigao i zaustavio. Onda su nam se pridružila još dvojica, tako da je bilo lakše da ga vodimo. Seli smo svi na zemlju da se malo odmorimo, a ovaj je Sajmon postao hiperaktivan i uzeo da radi trbušnjake, sa objašnjenjem da treba da ''build up energy''. Jao svašta. Zažalio sam svaku funtu što sam dao za ono odvratno piće. Međutim, preživeli smo nekako i za oko pla sata ga sproveli u sobu. Naravno, nisu tu bili svi koji su mu kupili piče, ostali su da se druže sa nekim ženskma sa kursa, koje baš nisu neke, ali dobro. Mi smo se postarali. U svakom slučaju, bilo je jako zabavno pričati sa njim usput, tu sam se iskidao od smeha. Ovaj Amr je takav lik perverzan, a tu je bio i Gianni ništa manje, skroz suprotno od Sajmona. I oni uzmu da pričaju non-stop o seksu, sisama, koječemu, dok im Sajmon odgovara sve fino korektno bez vulgarnih reči, kako treba kad nađeš pravu osobu, treba da je poštuješ, voliš, itd. To je stvarno nezaboravno veče. Posle smo ostali još dva sata u njegovoj sobi da budemo sigurni da mu je dobro i odosmo kući. Ali definitivno, možda i najgluplja stvar koju sam uradio otkad sam došao ovde (ne računajući sam dolazak ;) ) jesu tih 5 funti za Sajmonovo piće.

Subota, ponovo u Notingemu, u iščekivanju finala teniskog turnira Nottingham Open, koji mu dođe kao generalna proba pred Wimbledon. Bilo je tu dosta tenisera iz prvih 30, stvarno fin turnir. Jelena i ja smo uzeli karte za finale (pošto nisam bio tu cele nedelje) u koje su se plasirali Karlović i Verdasko. Kiša je odložila na žalost početak meča i organizatori su rekli da ga pomeraju za kasnije u nadi da će da stane. I tako par puta, oni pomeraju početak, mi se tu vrtimo okolo, pa sigurno 5-6 sati smo čekali kad će da krene. Nego sreća je Jelena u blizini pa nismo morali da sedimo tamo sve vreme. I na kraju igrali su unutra, a unutra nema gledalaca, tako da ništa od gledanja. Ono, gledali smo ona tv-u u restoranu tu u okviru teniskog centra. Bio je uzbudljiv meč, Karlović pobedio 2:1 sa dva taj brejka. Interesantno, svi su navijali za Verdaska, i pored toga što je Karlović osvojio prošle godine. Ne znam, možda zato što su ih Hrvati izbacili sa EP, a možda i zato što ne vole Balkance generalno. U svakom slučaju, šteta što lepo nismo mogli da pratimo meč, ali biće dana...

I da okončam ovaj izveštaj, ponedeljak u Notingem Areni gostovao je Erik Klepton. Bilo je to dvoipočasovno uživanje u vrhunskoj rok muzici starog majstora. Koliko sam obaveza imao tog dana, za malo da zaboravim da odem na cert. Nego sreća setih se. Bio sam sa Pedrom, Brazilcem iz moje kancelarije i njegovom nekom drugaricom. Bez veze, pošto sam ja kupio kartu malo kasnije, nisam mogao da imam sedišta gde i oni, tako da je bilo malo glupo. A ono što je posebno zanimljivo, što je i očekivano, publika je uglavnom bila Kleptonovo godište, tako da su sve stariji parovi bili oko mene. Naravno, nije mi smetalo da se lepo provedem. Svirka je stvarno bila sjajna, posebno sam uživao uz pesme Wonderful tonight i Layla. Baš mi se ide na neki koncerat ponovo, samo da nisu toliko skupi.

Pozdrav svima u Srbiji a i šire. Sva sreća da će ovi novi pasoši moći ,,na vreme'' da se podignu pošto stari važe samo do decembra. A to što se tamo kuvate na +40, bolje i to nego da vam pada kiša sa 18 stepeni, da znate! Ja sam se danas spičkao kad sam se vraćao kući u debeloj dukserici.