Back to action

Dragi čitaoci,

Toške se vratio. Posle dužeg vremena, ponovo piše! Moram da kažem da mi je žao što nisam pisao krajem decembra, jer mi je bilo vrlo interesantno, ali baš zbog toga što se non-stop dešavalo nešto i puno sam radio na faksu, tako da nisam našao dovoljno vremena. Onda sve ostaviš za posle, dođeš zemlji Srbijici, e onda tek nema ništa od pisanja - pa ni na Internet skoro da nisam išao. Sad ću ovako, na brzaka da ispričam šta se dešavalo u dva pasusa, jedan za englesku, a drugi za Srbiju :)

Da probam. Šta da se radi, odavno bilo pa sam i ispozaboravljao šta se dešavalo sve. Jedna zanimljiva stvar, sa Sanjom i Marijanom sam išao u London po drugi put da vadim vize
(evo slike). Jebi ga, ovaj photobucket slike ređa obrnutim redom, ja šta da radim. U svakom slučaju, bio je fin provod po Londonu - više se ni ne sećam. Majali smo se po kafićima, po znamenitostima. Kasnije smo i dobili tu vizu (pa sam tako i došao, preko Hungarije). U odbojci, pobedismo i Oxford, konkurenta za treće mesto u grupi. Tako da, ako sve bude kao što se očekuje i dobijemo Warwick (poslednji) a Oxford izgubi od vodeće dve ekipe (Loughborough, Cambridge), bićemo treći što nam daje slabijeg protivnika u 8-ini finala i šansu da prođemo u final 8 krajem marta u Sheffildu. Dolazila mi je Milena, bivša koleginica sa elfaka i eestec-a, koja je na master studijama po evropi neka kombinacija (Reading, Grcka, Portugal) pa je bila kod mene kad je gostovao David Guetta u Notts-u. Sa nama je išla i Jeca i extra smo se proveli (ostali do 4-5, dok nas nisu isterali). Baš je bila loodnica. Evo i klip sa događaja:



A evo i slika koje je objavila Milena ovde i ovde.

Na kraju, pošto sam ostao malo duže nego ostali kolege, imali smo čak i Božić po njihovom kalendaru, koji su organizovali Sanja i Marijana sas svojim kolezinicama sa studijama i Borom, koji je ostao u Notts-u čak i za NG. Bilo je zanimljivo (hm, nemam slike odatle) pravile su neko punjeno pile ako se sećam.

E onda smo doputovali u snegom zavejanu Srbiju i uvek me nekako milina obuzme kad sletim na Surčin. Još oni kad puste neku laganu muziku, oči mi se ispune suzama. Pogotovo posle dužeg perioda kao što je tri meseca. Nova godina kod Mixe - slike ovde. Dalje, sas Gagom (a i moji su bili u isto vreme tamo) sam išao u Soko banju (5 days) i maksimalna uživancija. Bilo je kao da smo na planini, jer je sneg napadao do kolena. Baš smo se lepo proveli. Onda uživanje po kafanama banjskim itd. Majanje, izlaženje po grad, zajebancija, završavanje poslova, odlaganje vojsku, sve što sam moga da postignem, uradija sam. Polazak u mom stilu, sve u poslednji minut, jurnjava, leteći start što bi se reklo. 13. jan, srpska nova godina, Seka Aleksić na trgu u Nišu, uživali smo u njenim glasovnim atributima - i devojka je stvarno super zvučala uživo. Zajedno sa Smiljkom na trgu smo dočekali novu godinu i onda se prošetali po niškim kafićima da se pozdravim sa drugarima. Oko 3:00 sam bio kući da se spakujem, pošto u 4:45 mi polazi autobus za Beograd. Uspeo sam da se spakujem na vreme i odlučio da ne nosim kilogram pasulja tetovca koji mi je majka lepo spremila, jer nema gde da stane, a i da ima, torba bi mi prešla 15kg koliko mogu da stavim u Ryanair. Ali je zato bilo mesta za 1kg meda. Stižem u Beograd nešto pre 8 i uspevam da se nađem kod Žel. stanice sa Peđom (poznatiji kao Đape) koji je išao na posao, ali je bio tako dobar da mi uzme sočiva u optici u Beogradu čiji sam pacijenat i da mi donese pre nego što krenem dalje. Onda se vraćam ja kod hotela Bristol (preko puta bus stanice) i očekujem kombi gea tursa koji me vodi za Budimpeštu. Da, idem preko Budimpešte za Notts. Stižemo na granicu (Kelebija, pošto smo išli nekim šugavim okolnim putem kroz sela da ne bi plaćali putarinu - ali dobro, kada bih mogao da vidim neka mesta kojih se više ni ne sećam kako se zovu, da nisam išao sa njima, ova zagrada je predugačka, bolje da je bila rečenica) koja je prazna. Samo mi, i čekamo pola sata i više na Mađarskoj granici a nigde žive duše. Može im se jebi ga, sad su oni pod Šengenom - jebo ih Šengen. Oću da budemo u white list! Jel' jasno! I sad ništa, sitgnemo svi na vreme na svoj avion, čekam malo na aerodromu - ono oduševljenje, Feryhegi ima wireless :) malo četujem, malo čukam seminarski (nije bitno za koga) o insertion sort-u. Onda sam se iznervirao jer su mi oteli domaći med koji sam - ja budala stavio u ručni prtljag da mi ne zamaže odeću. Ali jebi ga, iako ne izgleda tako, med je tečnost jer zauzima oblik posude u koju ga staviš, pa su mi pametni službenici obezbeđenja oduzeli i na moje oči ga bacili u kantu. Ja rekoh - ko zna zašto je to bolje, sad mi je ranac lakši za jedan kilogram i nastavio dalje. I tako oko 12h u ponoć stignem u svoju sobicu (putovanje trajalo skoro 20h. No sleep, no shi_beep. Uz zadovoljstvo sam pojeo pitu koju mi je mama spremila i sutra već na posao. To je bilo dakle prošli ponedeljak.

Mislim da je ovo dovoljno za ovaj post. U sledećem broju imaćemo opis događaja iz prve nedelje u Notingemu posle povratka, zajedno sa vikend opisom.

Puno pozdrava!
Nadam ste da ste obavili svoju građansku dužnost :)