Sličan scenario se ponovio još dva puta u poslednje 2 nedelje. S razlikom što je tad bio vikend i ostajao sam kući. Uvek proverim prvo gde je problem i raspitam se, pa onda vidim šta ću. Obično izađem ispred, ili se spremim na kratko pa otpalim negde. Vatreno stvarno, ali oba tri puta je bio dim, neko sprema ručak i izgori mu. Tako da od vatre ništa. Međutim, ono što je zanimljivo, vatrogasci su tu za 5 min.
Da situacija bude još zanimljivija, prošle srede se oglasio i alarm na fakultetu, baš za vreme ručka, kada smo svi morali da napustimo zgradu. Alarm prestane. Onda svi uđemo i sednemo za naša mesta, kad se opet oglasi, pa ponovo svi napolje. I tako još jednom. Malo cimanja - moša, pa se na kraju ispostavilo da je jedan od detektora bio u kvaru, tačnije nije čišćen skoro...
Kod nas u zgradi, posle određenog vremena, (pola sata) alarm je prestajao, iako vatrogasci obave ''uviđaj'' za 5 min i skontaju da požara nema, pa odu, to je nešto bez veze podešeno, i ne možeš da uđeš od buke. Za to vreme, nekoliko devojaka stoji unutra - uglavnom su istočno azijskog porekla. Stoje odmah pored izlaznih vrata. Moj sustanar Lukas gunđa, zašto stoje unutra a ne izađu napolje. Ne znam da li mu se neka od njih dopada, ali koliko sam ja razumeo, smeta mu što se ne ponašaju po pravilima: ''stoje unutra, a trebalo bi da izađu, zato i postoji taj alarm, we are supposed to get out'', kaže on. Ja mu kažem da nema veze, ionako nema požara, ali on nastavlja istu priču. Pravila...
Zašto još ne spavam, pa jer se pre sat-dva zbio zemljotres ovde. Ja gledao Aleksndra velikog, baš u trenucima kada se spremaju da napadnu Persiju, onako napeta situacija i krene da se trese stolica. Ja onako, kao u boj spreman, grabim ključeve, obuvam papuče i prvo stanem ispod vrata, pa trčim na dole. Ovog puta ja sam jedini iz zgrade koji je izašao. I postojao sam nekoliko minuta, da budem siguran da je ok. A video sam ljude kako kroz prozor gledaju napolje, ne znam šta ima da se vidi kroz prozor, verovatno da li je neko izašao. Izašle su ispred susedne zgrade neke dve crnkinje i telefonima objašnjavale kako je bilo strašno. Mene stvarno čudi da niko drugi nije izašao, ali hm, verovatno nije bilo alarma. I verovatno to nije po pravilima. Evo, sad je izašla i prva vest o tome ovde. Bio je 4.7 rihtera i vrlo blizu, 60-tak km. Ako mene pitate, ovo je dosta zajebanije od lažnih požarnih uzbuna, ali mi sve izgleda kao da ljudi ovde rade onako kako im se kaže, nemaju baš svoj jasan stav i previše se oslanjaju na institucije, propise i pravila. Možda sa druge strane, mi premalo obraćamo pažnju na pravila, u svakom slučaju trenaći kompromis.
Za kraj ovog posta, uživajte u ovim slikama koje su snimljene pre nekoliko dana, jezero ispred fakulteta. Sličke sam snimio telefonom, tako da bi kvalitet bio dosta bolji da je snimljen klasičnim aparatom.
Zaledilo se jezero, patkice se šetaju :)
Biblioteka danju
Divan zalazak Sunca
Biblioteka u zalasku
2 коментара:
Pa ne znam koliko je pametno da silaziš iz zgrade kad je zemljotres. Jedino možeš da stigneš da staneš ispod vrata i bolje tu da te uhvati zemljotres nego u silazku.
Da, bas sam dosta o tome razmisljao. Stepenice su verovatno najzajebanije mesto, ali sa druge strane, ako se srusi zgrada, dzabe sam ja ostao ispod vrata :) Tako da mislim da je to diskutabilno
Постави коментар