Kratak osvrt na Wimbledon

Haj!

Ovaj put pišem jedan, ne tako egocentričan post kao obično. Sasvim logično, ono što je držalo pažnju britanske sportske javnosti prethodne dve nedelje, i više nego EP u fudbalu je ovaj teniski turnir, za koga svi do jednog teniseri kao papagaji ponavljaju da je najveći od svih i najdraži svakome od njih. Prepun tradicije, istorije, mitova. Englezi su majstori da prodaju stvari više nego što one stvarno vrede. Kako i zašto je Vimbldon bolji turnir od Rolan Garosa ili US Open-a na primer? Ovde bre uglavnom poeni traju oko 3 udarca, često je servis dovoljan da se pobedi. Trava se gazi dve nedelje i onda se igra u finalu kada je cela osnovna a i servis linija ugažena, tu je u stvari više zemlja nego trava. Praktično su u finalu najgori uslovi za igru. Osim toga, dosadna kiša non-stop remeti igru, i najmanje prskanje je dovoljno da se teren prekrije, a ovde to stalno dolazi. Meni kao ljubitelju ove igre je dosta veće zadovoljstvo da gledam RG, jer mi je dopadljivija igra, lepši tenis. No dobro.

Naši su u singlu podbacili, baš sam se neprijatno iznenadio. Posle dobrih partija u Queens-u, očekivao sam od Novaka da dobro prođe. Ali, moguće je da je on mentalno iscrpljen, čoveku je teško da podnese konstantan pritisak da mora da pobeđuje. A verovatno ga je i Nadalova pobeda u finalu malo obeshrabrila i videlo se da ne igra sa istim žarom i snagom kao ranije. Ni u prvim rundama nije briljirao, a onda ga je sačekao Safin koji jednostavno nije hteo da se preda bez borbe i pobedio ga lagano. Najbolje je prošao Tipsy, ponovio prošlogodišnje 4-to kolo. Igrao je jako lepo, često su njegovi potezi bili prava umetnost, bacao se i leteo po terenu, imao strašne štop-voleje. Pobedio i Rodika, što nije mala stvar. Ponekad mi se čini da je on i talentovaniji teniser od Novaka, samo što Nole ima sjajne fizičke predispozicije. Troicki nije bio loš, ali nije navikao da igra u 5 setova, mada je imao Stepaneka. Devojke su igrale dobro, dok ih nisu počistile Kineskinje kao metlom iz kineske radnje. Obe sa po 2:0. Uteha je da su Ana i Jelena prve dve na svetu iako su tako loše prošle na Vimbldonu. Eto koliko vredi ovaj turnir...

Ipak, svetla tačka Ziki! :) Gledao sam celo finale dublova na BBC-ju. Moram da napomenem da je BBC fantastična nacionalna televizija. Prenose praktično sve sportske događaje, vesti na internetu, a mogu se gledati i druge emisije. I sve to besplatno, samo da pristupaš njihovom sajtu iz Britanije. Osim toga, prava je to interaktivna televizija, jer ti praktično biraš šta ćeš gledati. Ako se više teniskih mečeva igra na raznim terenima u isto vreme, možeš da gledaš koji hoćeš. Od reklama ni 'r'. Da se vratim na dublove. Nekad se čovek pita jesu li ti dublovi sport za starce, pošto ne mogu više da trče u singlu. U finalu, Nenad je bio najmlađi sa 32 godine. Dubl se uvek nekako stavlja po strani, čak ni finale ne gleda veliki broj ljudi. Ipak, smatram ga dosta atraktivnijim za gledanje, sa dosta voleja, smečeva, lobova, brzom igrom. Osim toga, i kad se skupe dobri singl igrači, ne mogu da pobede jake parove koji su slabi u singlu a igraju zajedno dugo. Zato je to timski sport. Zimonjić-Nestor(ović) su odigrali savršenu partiju, imali su par neiznuđenih grešaka za 4 seta. Nenadov servis je bio praktično neodbranjiv. I ne samo servis, Ziki je odigrao fantastično ceo meč i završio ga sjajnim return-om, što su i pohvalili na BBC. Pa ipak, možda i najbolji poen na celom Wimbldonu je bio pre toga, kada je Ulajet smečirao, loptica se odbila visoko i kada su svi već mislili da je poen gotov, Ziki (1.91+) je u košarkaškom stilu skočio u desni dvokorak i odsmečirao tu lopticu u ćošak pored zbunjenih protivnika. Stvari, u životu uopšte, nisu gotove dok se stvarno ne završe. Mislim da sam se više radovao ovoj tituli Zimonjića nego prethodnim titulama Novaka i Ane. Čovek je to stvarno zaslužio, koliko je dugo u svetu dubla vrhunski, svaka mu čast.

Sestre Vilijams, šta reći? One nastavljaju da haraju zelenim terenom, zaista su bez premca. Približavaju se opasno našima, videćemo do kraja godine šta će biti.

A ko je nedelju popodne proveo pred ekranom, prateći vremenske izveštaje sa periferije Londona, verujem da se nije pokajao, jer je imao šta da vidi. Praktično, sve se čekalo na to finale, rezultati prethodnih rundi su bili poznati i pre početka. Dva asa, dva titana, u zaista mitskom dvoboju su ukrstili rekete i prikazali najveću tenisku predstavu koju sam gledao ikada. Gledao sam i Sampras-Agasi duele još davno, ali mislim da ovo rivalstvo prevazilazi to. Ova dvojica, koji su veliki džentlmeni i sportisti sa ubistvenim pobedničkim instinktom satima su se do nadljudskih granica trudili i dizali publiku na noge. To su strašni mentalni sklopovi, ljudi-mašine. To je kao kad igraš protiv kompjutera na najtežem nivou, mora se odigrati perfektno svaki poen, tako da protivnik to ne očekuje. Nije im smetao ni vetar, ni kiša koja prekida, u istinu su priredili spektakl za pamćenje. Možda bi se moglo reći: ,, Kralj je mrtav, živeo kralj!'', međutim to baš i ne pije vodu. Rodžer je i dalje prvi, a sad dolaze betonski tereni. U stvari, ovaj rasplet možda najviše odgovara Noletu, koji bi mogao ovako lakše da preskoči obojicu i zauzme prvo mesto. Videćemo da li je za to spreman. Ova dva su aždahe i bljuju vatre silne, ali po betonu ih je obojicu pobeđivao, posebno Rafu, tako da je sve moguće. Sada su ionako svi zaboravili na Djokera.

Verujem da je bilo još ljudi koji su uživali u tenisu ovih nedelja, a i ja se nadam da ću i uživo jednom posetiti Wimbledon, a posebno RG.
-- a sad natrag na med. sestre i master rad--