Šašavi su ovi Britanci

Prvo da kažem nešto off-topic za ovu temu. Uspeo sam da uđem u prvi tim Notingemskog Univerziteta u odbojci i igramo univerzitetsku ligu britanije (BUSA). Prvi meč nam je već u sredu protiv Loghborough za koji je već Eurosport preuzeo prava prenosa.

Takođe, treba da dam link ka sličicama sa rođendana o kome sam pričao prethodne nedelje:

OVDE

Već se dugo spremam da pišem na ovu temu. Nije zato što sad mrzim Britance zbog bombardovnja ili kakvih već stvari, već su stvarno malo šuntavi. Trudiću se da u narednim pasusima izložim svoju tezu i potkrepim je istinskim dokazima. Ima puno, pa ko preživi do dole, svaka čast!

To što idu pogrešnom stranom ulice i imaju glupave utičnice neću mnogo da objašnjavam. Ali čoveče, šta će im ove dve slavine, nije mi jasno! Imam slavinu za toplu i slavinu za hladnu vodu i ne mogu da perem ruke mlakom vodom. Sva je neka čunda sreća (i ja sam jedini) da u kuhinji imamo normalnu slavinu i da sudovi mogu da se peru mlakom vodom, inače ne znam šta bih. Evo, samo vidite sliku
Evo i druga slika, i ne samo što ih ima dve, već su toliko blizu ivice lavaboa da je teško prati ruke da ne diraš lavabo. Izvežbao sam se u međuvremenu, ali opet, bez veze.


Evo i rešenja o kome Miša piše u komentarima!




Ovo smo i mi sada uradili vodjeni brilijantnom idejom i zaista radi!! Sada Maja moze da pere sudove bez problema, jedino sto ce stanarke da je smaraju, al dobro...

Sledeća stvar, videti tuš. Jeste da je bojler protočan, ali ima tako komplikovan princip pranja. Ako se malo bolje pogleda, može da se vidi da ima ovaj krug kojim se podešava iz plavog u crveno, a da ispod toga ima mali pokazivač koji podešava cold - medium - high - stop (pošto su slike sa telefona, malo je zamućeno). Trebalo mi je 2 nedelje da provalim da oba ta sistema menjaju od hladnog ka toplom, a da ovaj krug koji se okreće, istovremeno menja i jačinu mlaza vode. Ladnija voda znači jači mlaz, a toplija manji. Znači, opet komplikacije bez razloga. Daj mi brate jednu ručku da podesim temperaturu, a drugu mlaz (ili kao kod nas gore-dole jačina, levo-desno temperatura, ili jedno za toplo, drugo za hladno). Ovako, sve kombinacije iz Dekartovog proizvoda temperatura X jačina ne mogu da se postignu. :)


Dalje, kod mene na faksu, imamo kancelarije, u kojima su studenti, profesori, i ostala istraživačka bagra. Najveća fora je što ključ od jedne kancelarije otvara sve ostale kancelarije. Koja je to fora, nije mi jasno!?!?! Znači, kad sam dobio ključ, žena mi je dala proizvoljan ključ iz kese pune istih ključeva, a posle sam to i proverio sa kolegama. Ispada, ništa ne smeš da ostaviš u kancelariji, može svako da uđe i da napravi svašta.

Još jedna stvar na tu temu je pošta. Ovde, u mom studentskom smeštaju ima nekoliko zgrada, u kojima žive studenti. Za svih tih nekoliko zgrada postoji jedna recepcija, to mu dođe jedna kuućica. U toj kućici ima jedna veća polica (oni zovu pigeon hall) u koju stižu pisma. Za svaku zgradu ima po jedna polica u koju stave sva pisma. Znači, ja kad očekujem neko pismo, ne dobijam ga u sandučetu, odem u taj pigeon hall, i gledam među 50 pisama da nije slučajno moje i ko zna, možda neko i uzme nešto što mi stigne. Tu su mi bila i neka vrlo bitna pisma iz banke, da ih je neko uzeo, mogao bi da koristi moj račun!!! Ne razumem toliku opuštenost oko tako bitnih stvari kao što je pošta. Moram da verujem u ljude... Zato svako jutro idem tamo i preturam po pisminma :(

Na redu su došli šta - autobusi. Kada uporediš sa Srbijom, možda i imaju neke lepe navike što se toga tiče. Npr, makar bilo i njih 100, svi se postroje u red i čekaju :) koliko god to smešno zvučalo. Ko ne uspe da uđe u ovaj bus, jebi ga. Čega sledeći. Nema veze, kiša - sunce, šta god. Ali šta je sada zanimljivo, imaju gomilu stanica koje su okrenute naopako, umesto da gledaju na ulicu, stanice su okrenute ka trtoaru. Dalje, ako stojiš na stanici, i hoćeš da autobus stane, e zajebao si se dobro! Moraš da mahneš vozaču i to ozbiljno da mahneš, da bi mogao da te vidi i da stane. Ako ne, samo će da prozuji pored, to su iskusili pored mene i Maja i Jelena i Ceca i veroavtno i ostali. Ali, bitno je da u autobusima radi Windows XP, ne verujete. E, vidite sliku


Za šta im to služi, pojma nemam.

Pravila pravila pravila - čim sam stigao na aerodorom, odmah su krenuli da me smaraju sa pravilima. Kad ulaziš u voz, moraš da stojiš iza bele crte (koja je 3 metra od voza) da ovi što izlaze imaju mesta da izađu. Onda, smo mi krenuli da uđemo, ali prc! Čekajte, mora voz da se proveri da nema neka bomba i tako nešto. E, kad oni kažu da može da se uđe, onda može. Idemo mi busom do Notingema, ova žena sa univerziteta što nas organizuje, nas tera da se vežemo. To je zakon tamo. Ne mogu da verujem, i svi smo se vezali, jedino ona nije. Kao neki debili.

Onda, mnogo vole da se prave pametni. Pitamo ih Maja i ja kako da stignemo do IKEA robne kuće. I sad, umesto da nam kaže čovek koji bus da hvatamo ili da ne zna, krene da objašnjava kako je to mnogo daleko i nema smisla da idemo tamo. Odemo mi na Internet i vidimo tamo put, i uopšte nije bilo strašno. Tako, idemo do centra grada i krenuli mi peške i pitamo nekog gde je centar grada, oni se odmah iščuđuju kao nemoj peške i tako to, ubeđuju nas, a za 25 min smo stigli.

Uopšte nisu ljubazni i gostoprimljivi, samo su poslovno kulturni i emancipovani. U suštini, boli ih dupe za tebe, ako ti nešto hitno treba i u problemu si, sve što će da ti kažu je izvini, ali ne možemo sad da ti pomognemo. Npr, kad smo trebali da se useljavamo u stanove, par dana pre nego što smo uzeli ključeve, lik nam je proverio na računaru da smo uplatili depozit, sve je bilo u redu, rekao je samo da dođemo u subotu i uzmemo ključeve. Kad smo došli u subotu, na tom spisku gde smo bili stoji da depozit nismo platili. I nađemo mi pitamo tog lika, pa kako to sad, zar se ne seća da smo bili i da je bilo sve ok, on kaže da se seća, ali da ništa ne može da pomogne, moramo da čekamo jedan ogroman red. I opet neizvesnost, cimanje i kad smo stigli na red, morali smo da im pokažemo priznanice iz banke (koje su relativno smešne, nije ni zagledala) i ukapirali su da smo platili depozit. Moju nije ni videla, već na poverenje, pošto je Maja pokazala. A ispred kuće stoje nam torbe, pošto je u toj kući recepcija i ne možemo sa torbama da uđemo jer je ogroman red, uske stepenice i hodnici, 25 i više minuta stoje torbe napolju, a mi unutra. Pogleđujemo ih kroz prozor, kad mogu da se vide, ali opet je to sranje.

Pre neki dan, šaljem FedEx-om poštu za USA. Prvo što sam se iznervirao jer je odavde duplo skuplje, a mnogo lakše da se pošalje, ali to na stranu. Dođe lik na faks da preuzme pošiljku, jedna mrcina, ogroman je. Mrzi ga da se pomeri - i to je kurir fedexa. Naši kuriri ti upišu i popune celu priznanicu, ali ne, ovaj je meni dao papir i olovku i ja sam sve popunjavao, i to neke skroz gluposti, kao što je težina pošiljke, vrsta i takve stvari, koje mene ne zanimaju u njihovoj proceduri. I ne prima keš. Ja mu dam moju karticu iz Srbije, on upiše podatke, da mi priznanicu i ode. Posle čuku vremena, oni mene zovu i kažu, kao kartica neće da ti prođe. Onda mi taj lik što me zvao izdiktira broj kartice i to je stvarno moja kartica. On ponovo pokuša, ali ono ne prolazi. Ja šta da radim, dan pre toga sam dobio njihov račun i njihove kartice. Pitam ga da uplatim na taj račun keš i da ga onda pozovem. On mi da broj i kaže mi da radi do 4:30. Ja se iscimam, odem do jedne banke na mom kampusu, ali šipak, ona radi do 3:30, eeej. Onda odem do drugog kampusa, uplatim i u 4:10 ga zovem. Ne javlja se. Samo njegova automatska sekretarica. Ne da sam se iznervirao! Onda zovem njihovu servis i ispričam šta je problem, i oni mi kažu da nema problema sa mojom karticom, sve je u redu. I ja se onda pitam ko je koga tu zajebavao sve vreme. Još sam sve pozive zvao sa srpskog broja.

Da vidite samo paćenici kako se oblače. Znači, ovde bude 13-14 stepeni i bitno je da ne pada kiša, njihove cure sve nose sandale, bose noge i mini suknje. Ja jakna+džemper. Valjda oće da izgledaju dobro, pa ako su im gole noge, misle da će biti lepše. Al nisu samo cure, i momci isto. Pre neki dan, sedim ja u menzi, ručam, i vidim neki dečko ulazi. Isto tako sandale+šorc. Ali, on se tako spičkao, sav se stiso, baš se smrzava. Meni je bilo mnogo smešno, ali sam se uzdržao da se ne smejem na glas. A slike koje su u nekim od prethodnih albuma, a na kojima se vidi ovo o čemu pričam: slika 1 slika 2 slika 3

Ono što je vrh, to je kako peru sudove. Znači, mi, obični napaćeni narodi nižeg kulturnog i svakog drugog nivoa, nasapunjamo tanjir (ili bilo koji drugi sud) i posle isperemo. Oni ne! Oni nasapunjaju, pa krpom skupe. Ali ta krpa će možda prvi i drugi tanjir da apsorbuje deterdžent, a posle je i ona u deterdžentu, pa ne može sigurno lepo da skupi kao što se opere. Što je najcrnje, često vidim pored sudopere ‚‚oprane'' viljuške noževe sa mehurićima na sebi. Kada ih čovek lepo pita zašto ne operu prvo, oni kažu da tako rade ceo život i da im ništa ne fali, pardon - hvali :) A možda je taj njihov razvoj kulturni i tehnološki i civilizacijski u opštem smislu i proizvod toga što oni svi imaju određen procenat deterdženta u krvi. Nisam siguran...

I tako, sigurno sam vas sve koji ste uspeli da stignete do ovde smorio maksimalno. Ima toga za još dve strane, ali nisam ja Sekspir, nemam ja gomila miliona dolara da pišem...

Takođe, Andrea je želela da iskaže svoje mišljenje i ubaci svoja iskustva i zapažanja, pa ako može, ovom bih je prilikom zamolio da mi pošalje na email i ja ću ubaciti u gblo.

Koliko se žalim, ispašće da ovde doživljavam kulturološku torturu. Nije baš toliko strašno, ponekad se iznerviram, ali sam u principu zadovoljan faksom, zbog kog sam i došao, tako da ću preživeti. Eto, igram i tu odbojku, družim se sa zanimljivim ljudima (za šta na žalost nemam mnogo vremena) i preživeću. Prvih nedelju-dve sam se prilično nervirao, ali sada mi je ok. Sa druge strane, ima i ljudi kojima je ovo mesto vrh, san i kojima odgovara ovakva sredina-okruženje-ljudi-vreme. Ja kažem da mi se ne dopada, ok mi je da budem godinu dana tu, da vidim sva čuda i čudesa, ali posle toga - NE!