Nema problema!

Hej hej hej,

Ova nedelja je bila dosta interesantna - onako. Prva vest koju sam čuo na početku nedelje je da je kroz centar Niša protršala ni manje ni više nego divlja svinja!!! Zapanjio sam se kad sam video klip. Okačio sam na youtube, pa mozete da vidite :) Na svu srecu, svinja nikog nije povredila i otišla je tamo odakle je i došla - ŠUMU.

Posle divlje svinje, usledio je hladan tuš za mene, kao što bi rekli sportski komentatori. Saznao sam da nemam 40 radnih dana odmora godišnje, kao što sam očekivao, već 20. Uz tih 20 ide i 13 dana kada su državni odmori u Britaniji, pa to malo vadi. Ali, šta mene briga koji su njima državni praznici, 7 dana ide za Božić (njihov), 2 za Uskrs (zajednički) i ostalo raštrkano. Međutim, našao sam ovde jedan papir na kome piše da prema pravilima škole ima 8 nedelja, tako da ću da im odnesem u administraciji pa će da vidimo čija baba...

U sredu je bio Halloween. Prava parada kostimiziranih likova, istina gledam to već mesec dana pa mi nije toliko novo. Svako osim mene i još po nekog stranca koji ne praktikuju da slave taj običaj je bio maskiran, drakule, veštice, žene-mačke, i gomila sličnih horor likova. Često su bili šminkani crvenom bojom da liči na krv, stvarno su izgledali ludi. Ja sam bio sa Burakom u onom istom klubu gde sam bio prošle srede. Dobro smo se proveli, jedino što je bašbaš bila gužva.

Petak i najzanimljivije - odlazak u London. Uzeo sam slobodan dan (1 od onih 20) i sa ciljem da predam dokumenta za Mađarsku vizu, zaputio se u prestonicu VB. Hungarian visa mi treba da bih išao preko Budimpešte do Srbije jer ryan air leti iz Notingema do tamo. Rezervisao sam kartu za odlazak u 5:40 kako bih bio tamo do 9 i imao dovoljno vremena posle za obilazak. Takođe, još jedna bitna stvar je što je trebalo da se vidim sa Milenom, drugaricom iz Aleksinca, koja je u Guglu u Londonu na praksi i takođe piše blog tamo, ne znam od koga je videla :). I prva stvar, koja mi se dešava - probudim se ja, uzimam telefon i vidim da je 6:15. Shit! Pogledam na fon, vidim da sam namestio da zvoni, ali nisam pretisnuo ok, tako da nije ni zvonio. Šta sad? Vidim na netu da je sledeći bus u 7:20. Mogu da stignem na njega, ali se pitam kako će me pustiti sa ovom kartom, da li mogu da je zamenim za ovaj i da li uopšte ima mesta. Na sajtu takođe vidim da šalteri otvaraju u 8:30 - tako da ništa od toga, jedino kod šofera da kupim. Razmišljao sam da odustanem, ali bez veze mi je da kad sam već uzeo taj slobodan dan da sedim u Notingemu. Ti slobodni dani su mi očigledno jako bitni resursi u životu. Odlučim da rizikujem i odem do stanice, pa šta bude.

U 6:50 zovem taksi i kaže mi biće za 5 min. Super, izađem ispred i čekam. 5 minuta prošlo, njega nema. 10. minuta prošlo, zovem opet taksi kompaniju, kaže evo za 2 minuta će. Prođe 15 minuta njega nema, već se nerviram i odlučio sam da ga sačekam još malo da dođe i kažem mu: ''Prijatelju zakasnio si, ZDRAVO!'' Međutim, on dolazi u 7:07 i pitam ga da li može do 7:20 da stigne. ''Nema problema!'', reče on i odveze na stanicu za oko 10 min. Dobro je, samo da vidim šta će šofer da mi kaže. Ljudi čekaju na red da uđu u autobus i pokazuju karte. Ja bukvalno trčim po stanici tražeći neku cash mašinu jer postoji mogućnost da majstor ne prima karticu, a nisam imao mnogo keša. Red već prolazi, nisam našao bankomat i dođem do njega, pitajući ga da li mogu da kupim kartu za London, pošto sam video da ima još mesta. On me onako zbunjeno pogleda, ja onda nastavim da mu objašnjavam da sam propustio autobus u 5:40, kada mi on potraži tu kartu. Samo je poništio i rekao ''Nema problema!''. Tako sam zadovoljno ušao u autobus, koji je trebalo da stigne u London do 11, dok ambasada radi do 12, dakle knap.

Prema iskustvu od, po slobodnoj proceni, pređene dužine Ekvatora srpskim autobusima, nekako mi je automatski u glavi fiksirano da ako zakasniš na autobus, kartu možeš da baciš, eventualno pre polaska ako hoćeš da je poništiš možeš da dobiješ neki procenat nazad, ali to zavisi. Takođe, sasvim mi je logično da u autobusu šoferu plaćaš kartu, što ovde izgleda ne funkcioniše, što zaključujem na osnovu njegove reakcije. U svakom slučaju, ulazim u vrlo kvalitetan autobus, lepa sedišta, dovoljno prostora, čak ima i wc. Trenutnu sreću što je sve prošlo bez problema, vrlo brzo je posle desetak minuta pokvario miris koji mi je nedvosmisleno govorio da sam seo baš pored wc-a. Eh, čoveče! Niko oko mene ne oseća ništa, ili se barem prave da ne osećaju, ja ipak nisam tako fin, ustanem i preselim se napred. Odspavao sam dobar deo puta, i pun vedrine izlazim u Londonski Victoria station ne bih li što pre našao Mađarsku ambasadu za slučaj da treba nešto da iskopiram od dokumentacije.

Za 10-tak minuta, eto mene u izuzetno lepom kvartu, sa velikim i finim kućama bele boje uglavnom, koje se protežu kroz nekoliko ulica. Bio sam zadovoljan pronašavši (uz pomoć nekoliko prijatnih prolaznika) zgradu sa naranžasto-belo-zelenom zastavom i što sam posle toliko peripetija konačno tu. Iz daljine se primećivao neki beli papir na vratima ambasade. Sa nevericom u očima sam pročitao da su 1. i 2. novembar mađarski praznici i da jebena ambasada ne radi tih dana. Inače, na sajtu piše da je samo 1. novembar. Samo sam se kiselo nasmejao i još par minuta ostao tu da čisto budem siguran da je to baš tako. I samo sam se okrenuo i otišo sam si.

Inače, ostatak dana u Londonu je bio takođe vrlo zanimljiv, bio sam u Guglu, povratio emocije od pre nešto više od godinu dana. Posle sam jedno 3-4 sata kulirao i uživao u Hyde parku. Pošto sam se već dosta raspisao u ovom postu, napisaću novi za ova dva, sa sve slikama koje okačim. I to mislim da ću uskoro.

Stay tuned!