Shitty feelings

Ne mogu da ne započnem sa događajem koji je obeležio prethodnu nedelju, a nije se ni desio u Notingemu. Kada smo čuli da je Toše poginuo, mislim da je sve Srbe u Notingemu potreslo. Iskreno govoreći, nisam bio njegov obožavalac, ali mi se ipak sviđaju neke njegove pesme. Nikako se ne može izuzeti činjenica da je imao samo 26 godina. Malo je reći da je prerano otišao. A da je postavljao standarde to je činjenica, ljudi su ga jednostavno imitirali, posebno u Makedoniji. Vozač i menadžerka su preživeli, ali da li će preživeti mentalno, to je pitanje. Ljudi, kada vozite, ne samo zbog vaše bezbednosti, već i zbog onih koje vozite i onih koji se voze drugim kolima i onih koji tek treba da dođu na svet, razmišljajte, vozi se glavom, ne gasom i volanom. Nije bez razloga pesma ''Ne brže od života''.

Druga stvar koja me je sjebala se desila juče. Toliko sam iščekivao tu utakmicu sa Loughborough, baš sam bio uzbuđen, ono kao pozitivna trema. Utakmicu smo izgubili sa 3:1, ali u stvari najgore je to što sam obnovio povredu kolena po treći put. I to u prvom minutu, prvi skok koji sam napravio, tras, loše sam doskočio i kvrc. Isn't it ironic, don't you think... Još me boli koleno, stavljam led, imam mali otok. Nije strašno kao što je nekad bilo, ali nema odbojke za mene neko vreme. Malo ću da mirujem pa ću ozbiljnije da radim vežbe, verovatno na plivanje kad mi budu stigle kupače gače, i možda krenem i u teretanu. Hoću sada ozbiljno da ga oporavim pa tek onda da đipam. Osim toga, proglašem sam ''zvanično'' za ''Cock of the Match'' a šta mu to znači, pa to mu znači otprilike suprotno od Man of the Match.

U suštini, kao što je obično i svemirska ravnoteža, ne može sve samo loše, imam i nešto lepo. Uzeo sam novi mobilni uz T-mobile ugovor, Nokia N73 - j... k... ima 3.2 megapiksela, svasta od softvera, stvarno je fantastiche. Placam 20 funti mesecno narednih 12 meseci i dobijam uz to i 150 min, odnosno 300 poruka, kao neka fleksi varijanta. Pretpostavljam da neću pričati više od 5 minuta dnevno, tj. slati preko 10 poruka - mislim da nema šansone. Zapravo, možda je ovaj tel i kriv što sam sjebo koleno, ko zna.


Danas mi se desio zanimljiv događaj. Imao sam ceo dan trening za biblioteku, kako tražiti po biblioteci, preko neta, sve moguće sisteme, a ima ih puno - recimo, ako neka knjiga ili naučni rad nisu u našoj biblioteci, može da se iznajmi iz druge biblioteke negde u Britaniji, baš ekstra sistem. Anyway, dođem ja u biblioteku (mislio sam da je to George Green), nađem tu training učionicu, tu predavač me pita da li sam došao na trening, ja kažem jesam i uđem unutra. Kad vidim, tamo sve žene od 40+ godina, da ne kažem matore :=) Čudno mi, to treba da bude lekcija za studente, malo se meškoljim, pa sednem za sto, dođe spisak da se potpišem, ja kažem da me nema na spisku, predavač kaže da se dopišem na kraju. Ok, dopišem se ja. Onda svi dobijemo papire o predavanju, ja sam malo po internetu mrčkao i onda provalim da taj kurs uopšte nije za mene - to je nešto vezano za program na univerzitetu :) Pitam ovog lika, on mi kaže da to nije ta biblioteka - imamo više biblioteka na univerzitetu i ništa. Samo sam se pokupio i otišao tamo gde treba :) i smejao. Zakasnio sam ovamo pola sata, ali dobro, barem sam naučio kako se koja biblioteka zove!

Odo da spavam, ovo mi je prvi off-weekend post, treba da se sutra ide na posao, da se spremaju algoritmi. Do sledeće epizode,

Budite mi dobri i živite ovaj život! We just never know.