Prva ozbiljna nedelja

Ovaj put, planirao sam za sledece javljanje da pisem o ovoj zemlji, Britancima, nacinu zivota i njihovim, iz moje perspektive, smesnim navikama. Medjutim, brojne obaveze prethodne nedelje sprecile su me u tome da pisem nesto u toku nedelje, pa sam dosao do vikenda i krenuo da kuckam. S obzirom da se svasta nesto zanimljivo izdogadjalo, pisacu o tim dogadjajima a ne o Britancima. Ima vremena za njih. Prebacujem se na latiničnu srpsku tastaturu.

Daklem, od čega najpre da krenem. U ponedeljak sam sreo profesorku, koja će mi biti mentor. Zove se Sanja Petrović, iz Beograda je, i mislim da je ovde jako cenjena na fakultetu. Departman u kome sam se zove ASAP skraćeno a znači Automated Scheduling, Optimisation and Planning. Oni su izgleda, umesto da ga nazovu ASOP nazvali ASAP jer je verovatno zvučnije ovako. Rade bre na projektima, koji vrede više miliona funti sve ukupno (kao što je i na jednoj od onih slika na mom albumu). Sad, ja bi tamo trebalo da provodim oko 8 sati dnevno. Imam i kancelariju koja se zove office, kompjuter, sto, police, sve full :) što bi rekli ovi moji ovde. Pored mene tu su sada još četvorica, ali ima mesta za još jednog. Dvojica su iz Brazila, jedan iz Kolumbije i jedan Indijac. Trebalo mi je vremena da im popamtim imena ali ok :) Najteži je ovaj Indijac, zove se Nišvantan, ili Nivšantan, ili tako nekako. Upoznajem mnoge ljude za ovo kratko vreme i nikome ne znam ime :) a oni mene oslovljavaju sa Nikola, što me često baš začudi i obraduje.

Tema na kojoj ću se baviti ovde jeste ''Raspoređivanje medicinskih sestara'', tj. primena optimizacije metodom kolonija pčela na gore pomenuti problem. Deluje very interesting. Sada čitam radove, što na temu problema, što na dosadašnje primene algoritma, pa ću da krenem da radim implementaciju. Ono što se postavlja kao glavno pitanje ovde je to da li ću se u praksi sresti sa tim sestrama oko tog raspoređivanja da vidimo kako to funkcioniše na delu. Sestro, sestro, znam tvoju boljku ... :)

Prošle nedelje smo išli u Nottingham Castle nas petoro. Slike se mogu naći na sledećoj adresi.
http://s240.photobucket.com/albums/ff17/ntodorovic/Nottingham%20castle/?start=all
Imam pametnog druga Mixu koji je preporučio gledanje view as slideshow, i meni se jako dopalo, sve slike su uvećane sve vreme. Kao što se da zapaziti, bašta zamka je predivna, sa mnogo cveća i drveća, šarenilom. Zamak je skoro 900 godina star. Ima i neki muzej unutra, za koji se u najmanju ruku može reći da je smešan. Ima kao nekih antikviteta i nešto iz istorije, ali to je 5% zamka. Ostalo su neke makete, sve u suštini veštačko, ima par soba za decu da se igraju (u muzeju!?!?!?!), ima još gomila nekih gluposti neprimerenih za takav muzej, ali to je neka glupava fora, ne razumem te britance. // ovo može da posluži kao uvod za sledeći post :)

Onda, čim sam došao, prijavio sam se za njihovu odbojkašku sekciju. Imaju na fakultetu hiljade različitih udruženja, neka su smešna i besmislena (npr. udruženje vampira ili gusara), ali imaju udruženja za sve moguće sportove, sve lepe stvari - ples, joga, navijanje, mir u svetu, zelenilo i gomilu drugih. Šta mislite gde se prijavio moj sustanar, pa u modnu sekciju, naravno! Ja se kažem prijavio za odbojku i za Go!, ali mi se go poklapa sa odbojkom, pa neću moći da idem. Imam dva-tri puta nedeljno treninge i prošao sam u uži izbor za prvi tim, tako da ću verovatno da igram na utakmicama sa drugim univerzitetima. Ima ovde kao neka BUSA liga gde se igra Notingem protiv Oksforda, Kembridža i drugih univerziteta, igra se i kod kuće i u gostima i to bi mi bilo ekstra zanimacija. Plus, ovi treninzi su ekstra naporni, tako da ću i da podignem nivo svoje forme, zdraviji život i takve stvari. Ekstra je to što ću da igram za tim koji predstavlja 30-tak hiljada studenata, mada sa druge strane i nije toliko teško pošto ovde nije mnogo popularna. Uglavnom su u timu strani studenti, Nemci, Francuzi, Poljaci ... Pitanje je da li ću igrati primača, libera ili možda čak korektora, tehničara verovatno neću, jer ima jedan bolji. Treba koleno da ojačam i popravim tako malo odraz i biće fantastiše.

Dalje, od zanimljivosti, u sredu je bila proslava rođendana dve devojke iz opasne grupe, Sanja i Nataša su imale rođendane u sredu, odnosno petak, pa su rešile zajedno da proslave. U fancy kući smo se okupili, došlo je još puno gostiju osim nas Srba bili su i Grci, Mehikanci, Kiprani, Francuz, Japanka i ovi ljudi iz Vojvodine. Bio je super provod, zajebancija, slike još nisam postavio, ali hoću uskoro. I slike su skroz luuude, one pričaju same po sebi dovoljno. Da ne zaboravim, Marijana je izričito insistirala da stavim u Blog to da se ona često obuzima, šta god to značilo. U stvari, ona misli da je opsedaju zli dusi iz kuće.

Sinoć smo pravili žurku kod mene da proslavimo činjenicu što nam je Vlada Republike Srbije konačno uplatila stipendiju. Probili su rok koji su imali za uplatu prema datom ugovoru, i mi smo već krenuli da se brinemo za našu situaciju. Svima je bila frka oko uplate prve rate za stanarinu ovde, pošto su ugovori već bili potpisani. Tako smo našli, tačnije Maja je našla ljude iz B92, koji su nas u telefonskom intervjuu pitali o našoj situaciji, u nadi da apelujemo na našu Vladu da nam što pre uplati. Čak su nas i objavili na sajtu (malo se skroluje dole, stavili su je kao podvest),mada nisu u dnevniku kao što su rekli da hoće. Na svu sreću, novac je stigao, tako da nam je svima lakše sada. Ja sam uplatio prvu ratu (inače 1500 funti) Imali smoi povoda da se okupimo i zalijemo taj novac što smo dobili. Malo viski, malo pivo, kod mene u kuhinji/trpezariji, bilo je fino - nadam se.

Na faksu je ok, mada mi se ne sviđa kantina sa hranom, imaju samo dva-tri izbora i uvek je skoro sve isto sranje. Ima kao neka piletina u wrap-u i neka pasta. Dobro je da ima dosta različitih salata, ali opet. Ne samo da mi se ne sviđa hrana, nego nije ni kvalitetna dovoljno, a skuplja je. Tako da sam se odlučio da odlazim kući na ručak. Ukupno mi treba oko nekih sat vremena da odem do kuće, skuham nešto brzo i vratim se back. To ću da radim većinu puta, a ponekad mogu i tamo da ručkam.