Nije za plavuše!

Evo Nikola nasatavlja sa pisanjem ođe, da li to znači da nema šta da radi ili da voli da piše ili da se ima zanimljivih stvari koje treba da se zabeleže? Verovatno je odgovor očekivan, sva tri zajedno.

Prva i najlepša vest ove nedlje je da su me prekjuče dočekale dve kutije ispred vrata sobe, jedna od 20kg, druga 26 :) Kao što se može primetiti, uglavnom je to bila garderoba koja nije mogla da mi stane u ptrljagu kada sam dolazio, uz ponešto od hrane što su mi poslali - u svakom slučaju, izuzetno sam se obradovao tom događaju. Slike govore:

Juče sam bio na bazenu, bazen je sasvim ok. Dopalo mi se i verovatno ću da idem dva-tri puta nedeljno na sat-dva da se isplivam. Opet ovi britanci nenormalni, cura izlazi sa bazena, nije osušila kosu, samo u rep, na temperaturi od 10 stepeni, sa solidnim vetrom izlazi napolje. Prosto se pitam da li nešto nije u redu sa njima ili sa mnom.

Nešto sam se skroz promenio, dok sam ranije bio lenj da radim stvari za sebe, sada sam postao drugačiji, skroz organizovan i ozbiljan. Ne znam da li na to utiču godine ili jednostavno nova situacija, gde se prilagođavam. Ko bi ga znao. Eto, pre neko veče, bila je subota. Izašao sam do perionice da pokupim veš, umesto u grad. Bolela me noga, pa nisam 'teo da forsiram. I sada, gomila studenata tamo-vamo, viču, pevaju, galame, imaju duha, dok sam ja prolazio i gledao na to kao ''vidi ovi ludaci'', a do pre samo nekoliko meseci, ja bih bio za neku akciju - zezanje - definitivno sam drugačiji. Da li je to dobro ili ne, tako jeste.

Danas je bila odbojka, igrali smo protiv Cambridge-a. Zbog već 100 puta pomenute povrede kolena, nisam mogao da igram. Mada, i da sam igrao, pitanje je koliko bih pomogao. Ovi Kembridžani igraju otprilike uporedivo sa ETF-om, sjajna odbrana, tehničar, raznovrsni napad, servis! Tako da je bilo glatko 3:0. Meni krivo što nisam mogao da igram, ali polako, ima vremena. Na kraju partije se slika cela naša ekipa, postrojimo se ispred mreže i jedna cura iz ženske ekipe nas slika, koja je usput bila plavuša. I nešto ne ide, neće da opali aparat. I ja sad da se napravim pametan, kažem: ''Da li možda piše da NIJE ZA PLAVUŠE?'' :D Međutim, na moje iznenađenje, niko se nije nasmejao, već su me pogledali kao debila i pitali ''ko je to rekao to je bilo nasty'' i slično. E, kad bih im pričao koji su to masni vicevi u Srbiji, mislim da bi me izbacili iz tima. U suštini, možda se ona i uvredila sada, ko zna. Ja taj engleski humor ne mogu da razumem, a očigledno ni oni moj!

I na kraju, stigla su mi danas dva pisma. Jedno je od banke, a drugo od univerziteta. Od banke sam konačno dobio kreditnu karticu, a od univerziteta mi je stigla potvrda da sam student koju sam pre nekoliko dana zatražio. I sve je lepo, stiže ti na kućnu adresu, ne brineš ništa, osim - limit na kreditnoj kartici mi je 350 funti, a rekli su mi u banci da će biti 500. Ajde, to ću nekako i prežaliti, ne verujem da ću toliko skupe stvari da kupujem. Ali, ono što je tragikomično, na potvrdi da sam student piše da studiram farmaciju. Ajde, pretpostavljam da će to biti okej da odložim vojsku, ali ljudi, ko ovde koga zajebava. Ako već imaju divan sistem, neka barem taj sistem radi. Na RAF-u samo dođem, treba mi potvrda, izvolte-hvala-5 min. Na elektronskom je slična varijanta samo od danas za sutra, ali opet dobiješ ono što ti treba. Eh, Srbijo, gde si sada? Isto, pre neki dan mi stigo mail da treba da platim 4200 funti na ime prve rate školarine(i nisam jedini). Onda ih ja zovem, pa im prosleđujem email da mi je plaćena školarina. Man'te me bre ljuudi!